Učitelj

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И словенству 519

смишљају да учине само још један корак, па да све српске вероисповедне школе претворе у државне, и да српски језик их њих са свим искључе, као ово у Панчеву што је почето.

Још један пример маџарског безобзирног шовинизма у школама: Министар просвете не дозвољава „из начелних разлога“ да, се песме Змај Јована Јовановића деле као награда у државним (српским) школама за то, што се дух тих песама „не слаже са васпитним правцем државних школа“, а то ће рећи: са правцем државне идеје маџарске, којој се српске школе постепено подвргавају, противно и духу данашњег времена — век национализма, — као да државе са разним нацијама не могу бити тако уређене, да свака нација задржи своје обиљежје без икакве опасности по њен опстанак; и као, да се и Маџари не отимају овако исто од Немаца за своју државну и националну слободу.

Учитељска Скупштина

Али ипак вредно српско учитељство у Аустро-Угарској постигло је знатне тековине за осигурање своје и своје деце и за напредак српске школе: и то само својим усталаштвом и слогом и прилозима добрих Срба и племенитих људи. Ми ћемо те учитељске тековине сад овде опширније приказати, појимајући нарочилти значај школе и учитеља у овим земљама.

Ову скупштину сазвао је Школски Савет, ради претреса, новог нацрта за нову уредбу српских вероисповедних школа. Садашња уредба важи још од 1872. год. Савет је желео да о тако важној ствари саслуша и мишљење учитеља. На' скупштини је било преко 300 учитеља и учитељица (а има их свега око 500). Милина је било видети овако импозантан број одушевљених радника на српској народној просвети.

Скупштину је отворио главни школски референт г. д-р В. Ђисаловић.

Известилац комисије за израду овога нацрта био је г. Ђока Михаиловић, учитељ из Новога Сада, који је у исто време и члан саборског Школског Савета. Комисија је саслушала и усвојила, доста значајних имена и допуна, и ако је због краткоће времена, скупштина брзо радила. И ако многи замерају овом нацрту што се њиме — веле — одузимају нека досадашња народна права у погледу школе, ипак овим новим уређењем школе биће ударен бољи темељ српским народним школама у Аустро-Угарској, према народним и учитељским потребама, с обзиром на државни закон о школама. Сем тога, на овој скупштини је израђен и наставни програм за српске школе и донесени су реферати о уџбеницима. Говорено је о предавању маџарског језика и 7. д.

Српско учитељство, свесно своје велике задаће, као васпитача народне омладине и носиоца народносне свести, и појимајући велики звачај народних школа уоште, а онамо нарочито,