Učitelj

552 У Ти РВ

љезничке станице прођемо кроз варош и дођемо у чувену фабрику 'Тонстову, која израђује сав кућевни намештај а највише „столице, познате и чувене по целој Европи. У фабрици смо се бавили више од једног часа, и ако смо се журили, јер је фабрика врло велика; у њој ради, које мушких које женских, више од 1500 радника. Из фабрике одемо у велику и лепу школску зграду, у којој су смештене: основна и грађанска школа. Онакве школске зграде имамо и ми којегде, али њено унутрашње уређење, намештај, учила и збирке — тога код нас нема, нити ће скоро бити. |

Не зна човек чему пре да се диви: да ли усталаштву и вредноћи наше браће Чеха, да ли њиховом родољубљу и великој љубави према просвети, да ли издашности њихових фондова, да ли вредноћи учитеља; — све је за препоруку и за углед. Кад се све ово види, тек онда нам на ум дође наша сиромаштина, нехат и непросвећеност. Тада се из прсију отме дубок уздах и вапај: „ах, црна поћи незнања, да ли ћеш нам скоро. проћи.“ Канцеларија управитеља ове школе има бољи намештај него каква канцеларија директора налше гимназије. А физикално-хемијски кабинет ове грађанске школе многе је наше гимназије претекао. Управник ове школе г. Папежик био је тако добар да је пред нама демонстрирао са некојим новијим апаратима из кабинета, на чему смо му били захвални. После нас је одвео у стан, који је у школској згради, представио нас је госпођи супрузи, и почастио нас белим и црним пивом.

Из школе нас је г. Крумпхолц одвео у гостионицу. Ту смо вечерали, а после вечере су нам драга браћа Чеси спремили једно пријатно изненађење, које нам је посведочило њихову велику сло. венску љубав и одлично гостопримство. На првом спрату исте гостионице налази се велика дворница, у којој се држе скупови. То је „касина“ за чланове њиховог гимнастичког друштва и за све друге патриотске установе. У част нашег доласка, после вечере се искупио велики број отмене господе и госпођа на заједничко посело. Међусобно упознавање и пријатан разговор, затим здравице са свих страна и најпосле лепе словенске песме, — све је то учинило, да нисмо ни осетили кад је пре прошла поноћ, кад смо се разишли на отпочивање. Али ће нам ово вече дуго остати у драгој успомени. ;

У јутру, око 8. часова пре подне, 12. августа одпутовасмо из Бистрице у Кромјериж, праћени добрим нашим Ј. Крумхолцем, који пам је на овом путу био „чичерон.“ Кромјериж је већа варош од нашег Ниша, а по уређености и лепоти може се мерити са мпогим варошима Аустрије. То је оно место, у коме је, за време анексионе кризе, оломуцки пук војске одрекао послушност официрима, јер није пристао да иде у Босну. Ну, ова је ствар на брзу руку заташкана, а војници кажњени благом казном, да не би било горе. Поред немачке гимназије и реалке које су празне, постоје и чешка гимназија и реалка које су пуне ученицима, јер