Učitelj

ИСТА К 558

је национална свест овде будна. У сред вароши има лепо шеталиште које је уређено као бечки Шенбрун, само што је мање од овога. Алеје са разноврсним цвећем, споменици и аркаде са статуама из античког доба, поткресано дрвеће и дотерано као зид да ивичи широке стазе, по којима се шета публика, највише женскиње и деца.

Најпре смо разгледали две привредне школе: мушку и женску, са великим газдинством. Тако уређених школа ми немамо а могли би их имати, јер су нам, земљорадничкој држави, од велике потребе. Одатле смо отишли у индустријски завод за прераду млека и израду млечних производа. Модерно уређење овога завода веома нас је очарало. Дуго би било описивати све машинерије, сва одељења, сместишта и друге потребне одаје. Довољно је казати, да је овај модерни завод други те врсте у Европи па је тиме све казано.

Већ је било подне. Похитавмо на ручак у гостионицу, у којој су ручали моравски учитељи (око 20 њих) који су баш тога, дана довршили пољопривредни курс и спремали се за путу своја места. Рекоше нам, ла су од своје воље дошли на курс, и да имају по 6 круна дневнице из окружне благајне. Хајни нам је опет дошао, да нас даље води по Моравској.

После ручка равгледали смо велики модерни завод за умно оболеле. По својим лепим зградама и по свом уређењу долази на прво место међу заводима ове врсте у целој Европи. Саме зграде стају преко два милиона круна. Болесници су подељени по категоријама болести и имају засебна одељења. Сем тога, постоје заводске кухиње, перионице, пекарнице, шиваре, читаонице, књижнице, купатила, и то све бљирира чистотом и модерним справама. Лепа црква, украшена вештачким резбаријама и сликарством допуњује лепоту и богаство овога завода, коме заиста нигде равна нема. Све ове лепоте показао нам је млад лекар завода, коме, на жалост нисам име запамтио, али ће ми његова, ведра појава и пријатна услужност остати дубоко урезана у памети.

Морали смо журити за воз, те да зарана стигнемо у Преров, куда су нас домаћини наши одвели, да нам и у овој вароши неке знаменитости покажу. Стигли смо тамо око 4 и по часа по подне. Одсели смо у једној гостионици преко пута жељезничке станице, како би сутрадан могли лако продужити пут. Најпре се у соби очистимо и умијемо, па сиђемо у гостионичку башту, где су нас чекали наши домаћини. Колега М. Хајни с нама је допутовас, а у Прерову нас је дочекао Ј. Завада и К. Мразек; њима се придружио и један брат Чех, млади и симпатични лекар, коме име нисам запамтио, али је он био тако љубазан да је одмах г нама пошао да нам знаменитости у Прерову покаже.

Најгре смо отишли у Педагогијум (Педагошки Семинар) за девојке, који је вредно учитељство чешко-моразско установило, да би сузбило утицај клерикала, јер ови имају два семинара, из којих излазе учитељице васпитане у клерикалном духу. Ова школа