Učitelj

418 · УЧИТЕЉ 1194. 6 = _ - = -_- __ _ __-

4. Само истински просвећен народ кадар је да се одушеви народним идеалима и заветном мисли уједињења Српства, те да, кад настану судбоносни дани остваривања ових идеала, — буде

спреман радо и весело ступити у борбу против народних непријатеља. 5. У погледу просвете претекли су нас сви суседи наши, сем Турске. Зар Србија, која државним животом живи скоро 100 година, да остане иза Бугара, који су, тако рећи, јуче ослобођени»

Са тих разлога Управа Учитељског Удружења је дубоко уверена, да се повећање процента добро писмених грађана и истинско образовање народа може постићи само умножавањем броја школа, темељним и сувременим уређењем ових, већим бројем спремних наставника, и поправком материјалног учитељског стања. Ово се не може постићи без већих државних издатака, али њих не треба жалити, кад је у питању народна просвета и народно благостање.

Кад је, пре седам година, на брзу руку израђен и донесен садашњи закон о народним школама, дато је од стране меровавиих чинилаца обећање о скорој темељној реформи народних школа и поправци материјалног учитељског стања. То обећање до данас није испуњено. Шта више, на њега се и не помишља, већ се спремају неке незнатне измене, које ниуколико не унапређују народно просвећивање. За минулих седам година држава је стигла да поправи материјално стање професора, инжињера, жељезничких чиновника, судија, па и шумара, — а учитељи у Краљевини Србији, Пије: монту Српства, и дан дањи почињу своје службовање са платом 800 дин, годишње, која је утврђена још пре 30 година, кад су жи-. вотне намирнице у Србији биле много јевтиније.

Зато није ни чудо, што је оскудица у спремним учитељима · све већа, што су нам Учитељске Школе с малим бројем приправ"ника, и што свршени ученици Учитељских Школа не желе да буду учитељи, него одмах, или после кратког службовања, остављају учитељски позив, и одлазе на друге државне или приватне послове, који су увек лакши и боље се плаћају. И уместо да се ова оскудица у учитељским снагама лечи и радикално преуређењем народних школа и поправком материјалног учитељског стања, цен“ трална просветна управа налази, да је отарасила бригу, која јој је законима додељена, ако на празна учитељска места постави. шкартиране учитеље, ислужене учитеље из пензије, парохијске свештенике (на штету и једне и друге службе) гимназисте, студенте Универзитета којима је народна школа девета брига а спре-