Učitelj

496 УЧИТЕЉ

ТУ. Именуј саставне делове наше хране! — Упореди их са саставним деловима нашег тела. Наша храна састоји се из истих материја као и тело.

1. Среди храну:

а) по садржини беланчевине! — 6) по садржини масти! тд.

2. Именуј храну, коју сасвим не достаје неки саставни део! У месу, сиру, јелима не достаје скроб.

3. Код којих се неки саставни део налази у сасвим незнатној количини » — Беланчевина у кромпиру — маст у хлебу, пиринчу, кромпиру.

5 Код којих преовлађује нека материјаг Скроб у пиринчу, поврћу, беланчевина у месу.

5. У којој су хранљиви састојци расподељени најсразмерније» У млеку.

Какви закључци произлазе у погледу хране, коју смо именовали под 2. и 3. тачкомр Искључиво од ње не можемо се траналим, пошлао тада Тпело не би могло надокнадишми извесне састпавне делове.

Трећи део циља.

[. Ако хоћемо тачно да оценимо вредност хране, морамо се питати: Какав значај имају поједини саставнаљ делови тране за Ффело 3 Понови ово питање! — Растави га у поједина питања ! Ђ. Какав значај имају беланчевинасте материје» — Масти» — Скроб и шећер» — Крвна со» — Вода:

~ П.1. Какав значај имају белатчевинег% Уч. Сви органи човечјег тела, наиме крв, мишићи и нерви, су у главном образовани из беланчевинастих тела. Из тога излази, да беланчевинасте материје служе за образовање елесниг органа, за телесну грађу. То је њихов први задатак. Али већи део поједене и попијене беланчевине има други значај. Кад наиме беланчевинаста тела отидну у поједине делове, онда се хемијски распадају. Утврдимо једним опитом пре свега из којих се делова састоји беланчевина. Грејем нешто осушене беланчевине (од кокошијег јајета) у чашици за пробу. Чаша се ороси у горњем делу (—!). Ђак: Беланчевине мора дакле садржавати воде. Сад доносим једно парче црвене Лакмусове хартаје и једно парче оловне хартије (хартија натопљена оловним талогом). Њ. Лакмусова хартија поплави. Од куда то» Уч. Постао је амонијак, који је јединење водоника и азота (МН,). Дакле У беланчевини има водоника и азота, оловна хартија је поцрнела. Уч. Произашао је сумпор. Ђ. У беланчевини мора дакле имати и сумпора. Уч. Погледај сад шта је преостало! Ђ. Преостао је угљеник. Уч. Које ако дакле делове нашли у беланчевини 2 Ђ. Угљеник, кисеоник, водоник, сумпор, азот, (С, 0, Н, 5 К.. Али при хемијском распадању постаје топлота и снага (упореди образовање парне снаге топлотом, ширење топлога ваздуха и сличне појаве !). Према томе по значају разликује се дво-