Učitelj

ЗАДАЦИ У ВАСПИТНОЈ НАСТАВИ 469

пред, треба учитеље добро наградити јер „весело срце кудељу преде“. |

Толико о значају 4. фебруара по напредак школе и просвете у Србији.

Љуба М. Протић.

ЗАДАЦИ У ВАСИТНОЈ НАСТАВА,

У педагогици,/ страна 134, наглашена је потреба задатака ради вежбања ученика у примени стеченога знања. Али је тамо истакнуто и то да задаци могу бити и штетни, ако се дају олако и без дубљег размишљања. Зато ћемо овде изнети неколике важније напомене о њима, а поглавито о писменим задацима.

Задаци могу бити школски и домаћи им то усмени и писмени. Усмени се дају само у школи, и одмах се решавају; а писмени се раде и у ш«оли и код куће.

Писмени задаци дају се ученицима у школи стога што наставник не може једновремено да разговара са свима, или то није ни потребно, те се писмени задаци јављају као тихо занимање. Овако тихо занимање у вези је с писањем или цртањем, и има га код свих наставних предмета, на пр. кад се израђују забелешке главних представа у подсетнице на П. ступњу или белешке у системске свеске на ЈУ. ступњу, Ово је први случај. Али писмени се задаци могу да дају још: 1. кад треба да се научено градиво понови и учврсти, те они служе репетицији; 2. да се у наученом градиву ученици што боље извежбају и усаврше: 3. да то што ученици знају умеју и применити, и да у томе стекну што већу лакоћу и умешност; 4. напослетку могу се давати писмени задаци и да би ученици дошли, у колико је то могућно, сами до за њих нових истина. Све ово вреди и за домаће као год и за школске писмене задатке. Разлика је међу њима само у томе што се школски писмени задаци раде под непосредним надзором и руковођењем наставниковим, а домаћи претпостављају више саморадње, више самосталности ученичке у раду.

Понеки устају против писмених задатака, али неоправдано,

1 Педагогика изложио Љуб. М. Протић. Друго издање, прерађено и проширено. Београд. 1911.