Učitelj

568 УЧИТЕЉ

различни, већ живи у заједници, У којој су позитивним законима и традицијом одређени општи морални принципи.

У осталом, господо, стручна основна настава, како сеу чланцима „Н. Школовање“ предлаже била би беспредметна за децу оних породица, која немају нигде ничега; која неће моћи своју стручну спрему понудити у најам у пољопривреди, због техничких пољопривредних оруђа: који ће напослетку остати без опште спреме за живот. Колика би, пак, то штета била, није потребно нарочито доказивати.

Присталице „новога васпитнога система“ могу нам пребацити да наша основна школа и сад не даје оне резултате, који се од ње очекују, да народ од ње осећа не корист, већ штету и да на школу гледа као на кулук.

Да проверимо и то тврђење.

Е

Истина је да је ово најтежа оптужба, која је бачена у лице основне школе. Она је у толико тежа што се на први поглед не да бранити. Најтежа је због тога што излази из уста једног бившег и будућег министра просвете. Ми у самоме почетку морамо тврдити да узроке неуспеху њеном, и народну антипатију према њој, не треба тражити у њеном основном уређењу, већ у пелокунтој државном уређењу и просветној нашој политици.

Предлог буџета за 1912. годину даће нам довољно података да своје мишљење образложимо.

По томе предлогу на целокупно народно просвећивање — на министарство просвете предвиђено је: 8,704.08#01 динара.

Ако ову суму упоредимо са сумама, које су предвиђене на остале државне потребе, онда излази да на сваког становника пада.

за издржавање школа. . . . · 2,98 дин. РОК а 5 о „ Отплату државних дугова . . ТЕ о

Од целокупног буџета министарства просвете на нар. школе не долази ни Уг, већ само 4850/ а остатак се троши на друге про“ светне установе.

Наша је просветна политика упоређивана у свима правцима, само је народна школа увек показивала застој или врло слаб напредак. Та се тенденција опажа и у новом предлогу буџета. Повенавање партије на поједине просветне установе рапидно је кад се упореди са повећавањем партије на нар. школе. Тако је партија: