Učitelj

НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ 571

"вратити својој деци. Где је пак пи то немогућно, шамо треба основати дечја забавишта. Да, али се код нас траже још јевтиније основне школе, а то ли плаћати забавишта.

8.

Једина правилна опаска у целом излагању г. Стојановића јесте. „она која говори о наставним плановима и програмима. Он тражи различне планове и програме за сеоске и варошке, мушке и женске школе. Ми идемо и даље, па захтевамо: да ни планови за сео-ске школе не могу бити свуда једнаки и детаљисани за школе у разним покрајинама наше отаџбине. Због тога треба радити, да држава даје само нацрт наставнога програма, а детаље њихове да одређују школске колегије појединих покрајина. Држави се зато оставља право инспекције.“

Из свега досадашњега излагања могу се извести ове конзеквенце. 1. Задатак је основне школе да код деце развије многоструко, опште и трајно интересовање. Помоћу њега ће деца моћи да се "доцније усавршавају прерађујући своје душевно благо било у практичном животу, било у продужним или стручним школама. — Стручна пољопривредна спрема, као задашак основне школе, колико је немогућна у шолико је више бесмислена. –

2. Узрок неуспеху у настави треба тражити само донекле у рђавом школском уређењу. Главни пак узрок лежи у врло рђавом материјалном стању родитеља већина сеоске деце. — Петравилно је због тога тражити измену битне системе школске.

3. Оскудица како материјалних средстава за живот, тако исто и оскудица радне снаге нагоне сељака да и децу из школскога доба упослује. То, ипак, има за последицу, да код деце ишчезне интересовање за оно што су у школи научила. На тај се начин знање добивено у школи заборави. — Неозбиљнастш је тврдити да узрок дечјој заборавности треба тражити у њеном уређењу.

4. Сељак збиља гледа на школу као на кулук, јер не уме да цени високу вредност просвећености. У сталној оскудици због посредних и непосредних пореза, сељаку прирез за школу, као најближи по просторности, најтеже пада. Отуда и његова мржња према

1 О наставним плановима и програмима биће нарочито писано на овоме месту. — П. 395