Učitelj

ФУРЈЕ —- ТОЛСТОЈ — ПИСАРЕВ 583

"трашњег убеђења у разумност (целисходност) и неопходност тога корака. На сумњиво питање својих читалаца: да, може ли се замислити таква настава> Писарев одговара: „Да настава може бити савршено успешна не само без прута, но чак — што је много важније — и без каквог моралног пресирања, то је за вечна времена (!) доказано, практичним искуством самога грофа Толстоја у јасно-пољанској школи“. |

Напослетку, што се тиче продуктивног физичког рада, као главног момента у васпитању, Писарев и ту иде стопама Фурје-а и Л. Толстоја. — „Сви ми — пише он у чланку „Школа и живот“ — речима доказујемо наше најниже поштовање према физичком раду, а на самом се делу сви Ке одстрањујемо од њега, одстрањавајући и нашу драгу дечицу...“ „Прост народ је свакад и свуда целокупно човечанство делио на оне људе, који сами раде, и на оне за које други раде; прве је рачунао за своје, а друге — за туђине. Ко губи из вида ову просту истину, тајинема потребе да машта о зближењу с народом...“ У смислу тога мишљења Писарев тражи, да се физички рад стави у дужност васпитанику свију школ. завода. -

Утицај Толстојевих педагошких идеја на Писарева показао се и у питањима више специјалног карактера. Тако, на пример у питању о историјско; настави. — „Често сам имао прилике да чујем — писаше Толстој 1862. — да предавање историје треба почињати не од почетка, већ од свршетка, т. ј. не од најстарије, већ од најновије историје. Мисао ова у суштини је потпуно оправдана...“ Познато је да та мислао припада р-" Ајатрег-у и да је њу разрадио Шарл фФурје. А и у Писарева се могу наћи слична резоновања. Л. Толстој је, осим тог сумњао и у целисходност предавања историје (опште и руске) дечјем и младићском узрасту. „За дете, за ученика уопште, које није ни отпочело да живи — историски интерес... не постоји. Постоји само интерес вештачки. Ја сам, најзад, дошао до убеђења, што се историје, да не само нема потребе да се зна жалосна руска историје, већ и Кир, Александар Маћедонски. Кесар и Лутер исго су тако непотребни за развиће ма кога детета.“ Тако је мислио и писао Л. Толстој 1862. год. Године 1865. Д. И. Писарев пише свој спис „Школа и живот“, где такође брише наставу историје из свога програма за средње школе. Изучавање историје, вели он, „неодговара ни умним силама, ни претходно стеченим знањима наших гимназиста.“ Њега не плаши перспектива што ће ученик изаћи из гимназије, а неће имати појма о томе ко је то био