Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 851

Јетрве. Слика из сеоског живота. Написао Мих. Сретеновић. Београд 1912. год. Цена 1,20 дин.

Наш вредни друг Мика Сретеновић, угледајући се на пок. Јанка Веселиновића, у занимљивом облику, износи нам верне слике народног живота са поучном тенденцијом. Он је до сада написао већ неколико оваких књига.

У овој књизи писац нам исноси како су се два брата, Аврам и Која, имућни људи, лепо су живели, а тако и њине жене, као рођене сестре. Они су имали по једнога сина, Јовицу и Дамњана, па су их поженили по избору срдаца самих синова. За Јовицу су узели одличну сироту девојку Јованку, а за Дамњана не баш тако одличну девојку Милицу, али из богате куће. Она је унапред мрзела своју будућу сиротну јетрву, а ова је опет њу волела. Јовица и Дамњан волели су се као рођена браћа. Венчање и свадба били су у један дан. Свадба је трајала скоро недељу дана; и о њој се дуго причало.

„Зла жена“ (Милица) одмах се показала. Чича Аврамово око одмах је опазио велику разлику између снаха. Много је тешких увреда и зала починила Милица Јованци, тако да ју је једном Јовица (Јованкин муж), кад је „превршила дара меру“, изударао, те је она, после пола године, побегла натраг у род. Њени родитељи увере се да је она била крива и наморају те се врати. Али „Милица сад-промени тактику, мане Јованку, па стане тражити од свог Дамњана да се оделе. Дамњан, добричина и слаботиња, услед велике душевне борбе, — коме ће се приволити царству, Милици или задрузи — много ослаби и пропије се. Тек у пијанству је смео тражити деобу. Стриц и отац му, с болом у души, даду нешто имања и стоке и оделе га. Дамњан је и даље продужио пити и имање продавати, те је остао сиромах. Милица се разболела и умрла, за време боловања Јовица и Јованка су је чували. На самрти Милица је молила Јованку да јој опрости све увреде и да јој чува децу. Кад јој је Јованка, плачући, све опростила и дала реч да ће јој чувати децу као и своју, Милица је рекла: Сад ћу лакше умрети.

То је — у најкраћим потезима — садржина ове књиге. Алиу књизи је све ово обучено у лепо приповедачко рухо, испуњено „лепим разговорима и саветима. У њој је изнесено како се лепо живи у задрузи и ко руши задруге. Књига је шако поучна, нарочшто за наш сељачки свет, да би шребало свака сељачка кућа да је има. А написана је тако занимљиво да се не можеш одвојити од ње. У њој има тако дирљиво описаних сцена да човеку сузе на око натерају, као и да се врло пријатно осећа.

Препоручујемо друговима да ову корисну књигу да је што више растуре у народ. Министарство просвете требало би да откупи што више комада за женске школе и школе за домаћице.

Ернест Кросби. Л. #. Толстој као учитељ, с другог руског из„дања превео Живојин М. Николић. Јагодина. 1911. г. Цена 1 д. Стр. 89. 56%