Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 343

дире је. Јединствен деманти нанесен фактима врло наглим критикама.

Одајући се, као што смо то покушали учинити, доктрини Емила, морамо се зачудити сличности између Русовљеве педагогије и његове политике, На једној и другој страни, реч је о једном питању, не практике него теорије, не средстава него циљева, не искуства него разума. Зна се, да Друштвени уговор, хоће да одреди универзалне и потребне услове једне „Државе основане на природном праву, и тиме утврђује идеал коме треба да тежи свако друштво, које хоће да се организује према разуму. У свом Друштвеном уговору Русо расправља питање: Како да се васпита народ као целина; друштво у ширем смислу. Педагогика и политика Русоа осветљују се међусобно; оне се допуњују; или боље рећи, оне су једна и друга само два облика моралног проблема, који је био стална и права брига Русо-а. Све стоји у овом снажно и врло сређеном "систему.

У кратко речено: У „Емилу,“ кога је писао пуних 20 година, Русо је изнео своје погледе како би требало појединце васпитавати. У „Новој Елојзи, износи проблем васпитања у ужем друштву — фамилији, а у „Друштвеном уговору“ васпитање народа као целине. -

И сад, после 200 година од његовог рођења, може се рећи даје Ж. Ж. Русо модерни педагог, од кога смо се ми учили од кога ће се наши потомци учити, јер утицај Русоа на наш век још није исцрпљен на против, он још расте. У педагошком свету још ће он дуго живети.

1762. год. кад се његово главно педагошко дело, Емило појавио Русо, је био оглашен за револуционара. Његови пријатељи из Париза, код којих је становао, писали су: „Врење је велико. Ударац сене може отклонити. Двор. га тражи, Парламенат га хоће. Сутра ће бити издата заповест за апшење и одма ће бити уапшен. Ако се склони, неће га гонити“, И збиља Русо је једва утекао, а парламенат одлучи: „да се књига „Емило“ исцепа и џелатовом руком спали, њен писац уапси, а његово имање конфискује“. 11. јула 1762, год. буде ова одлука извршена над