Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 635

"са сензоричким и моторичким центром; сензорички, који скупља „искуства, и моторички, који тежи да се ма како изјасни о предметима, било мимиком, тоновима, цртањем, или настоји, да новообразованим идејама из елемената искуства да облик. Старије време неговало је само сензорички центар, задовољаљајући се тим, што је представе, честим и интензивним посматрањима, преводило преко прага схватања. Тек у новије време почела се донекле обраћати пажња моторичком центру, почело се неговати непосредно изражавање, а тим се добија контрола над моторичким центром и тиме се понова дејствује на сензорички центар, јер се тиме наводи на интензивније посматрање. Пошто очигледна настава објашњава темељ за целокупну наставу, пошто њен ток одређује и наставу говора и писма, то се овде наводе само најопштије одредбе за избор њене грађе. Утврђено је према развитку мисли код деце и народа, да треба почети са сликама човека и животиња. Психолошки објашњиво тим, што су то објекти најближе околине који се крећу, те се тим разликују као целина од осталих непомичних предмета, и сами привлаче поглед. Шта ће се даље предузимати у очигледној 'настави, не може се унапред одредити, пошто то зависи од околине у којој деца расту, од предмета који су најближи за посматрање. .

Очигледна "настава и настава читања не могу ићи заједно, јер прва наставља једно развијање а друга тек отпочиње. Настава чи"тања иде трагом очигледне наставе. Тим се не истиче везивање оба предмета већ на супрот, настава читања узима из дечјег круга мисли оно што је најјаче запамћено, дакле најпознатије, најстарије и детету најинтересантније.

Са истог разлога не сме се ни вежбање у говору узимати заједно са наставом писања, чија је област по нашој жељи означена са а—т. Материјал за наставу у говору јесу звучне слике. То је њен материјал за посматрање, на који треба применити исте захтеве, које ми постављамо за посматрање осталих предмета. О звучним сликама (изговореним речима) расправља се као ио друтим предметима за очигледност, њих деца растављају и исказују; то је у кратко настава из фонетике. Звучне слике изгов. речи које „деца посматрају, морају претходити њиховом говору, морају бити узор. Стога се не треба поводити за дечјим говором, већ ваља над њим стајати на дотичној висини; опомена која је потпуно умесна у наше време мажења деце. Учитељ треба да је деци добар предводник, који увек одмиче напред, али не губи везу с њом. Дечји

41%