Učitelj

654 УЧИТЕЉ

очима учитеља ореол такве изузетности и непоколебљивости, због чега постају неприкосновени и неспособни за усавршавање. Било је, на пример, времена када су људи једино ишли пешке, када су грађани ограђивани зидовима, и тада је било природно задавати деци на часу аритметике задатке о томе, за које се време може подигнути око града зид одређене висине, са колико раденика, или, када ће се срести два путника, који су једновремено пошли из два разна града. Али су људи већ одавно престали да иду из града у град пешке, одавно се вењ не подижу зидови око градова, чак су стари већим делом разрушени, а уџбеници и аритметике не престају да муче децу решавањем бесмислених задатака о пешачким ходовима и каменим зидовима. Најзад потребно је указати на још једну околност, која смета учитељима више или мање способним за саосећајно схватање душевних преживљавања дечјих, да потпуно појме услове свога школског рада — а то је: учитељево недовољно познавање индивидуалних 0особина душевног живота и непознавање типа своје личне обдарености. Претпоставимо тако да два учитеља посматрају децу и труде се да себи објасне при којим условима деца лакше усвајају ортографију, а при томе један од њих сам лакше запамти правопис кад пише (моторички тип), други пак кад јасно чује (акустички тип), — отуда ће бити непаметно, ако први (моторик) буде доказивао да ће деца лакше запамтити правопис кад буду преписивала из књиге, а други (акустик) када им се диктује. Одређујући вредности, дакле, ми морамо рећи, да Емпиричка Педагогика несумњиво има извесну вредност, а та је вредност условљена тиме, што се базира на посматрањима дечјег живота и васпитно-наставне праксе. Али, као што смо видели, та посматрања имају битни недостатак и потребују критичко проверавање од људи, који владају тачним методима научног испитивања и који познају душевни живот детета (Дечја Психологија) и типове душевне обдарености (Индивидуална Психологија). Практични методи Емпиричке Педагогике могу се упоредити са златним рудама или ископинама драгоценог камења, које немају ни изгледа, на спољашње вредности све дотле, док их не исшлифује, не изради длето искусног мајстора. Па и методи практичне педагогике морају проћи кроз призну научних испитивања ради тога, да би добили ону вредност, која је у њима под слојем земље и прљавштине скривена. „Најновија Психологија“, умесно вели Лај, „показује, да се принципи очигледности, природности представљају као велики психолошки и дидактички проблеми