Učitelj

656 УЧИТЕЉ

тањима о његов задацима, 0 циљевима, о идеалима. Зна се да је у старом свету Плашон покушавао да створи добар план друштвеног васпитања које је, по његовом мишљењу, требало да се находи у рукама мудраца.

У новом времену налазимо најразрађенију васпитну систему у Хербарша, који је целокупну педагогику створио помоћу извода из појма о циљу васпитања; у Фребела, који је основао своје методе детињег развитка помоћу математичких поставака, и помоћу расуђивања о циљу живота у Нашорпа. Код других философа, као што су на пр. Лајбниц, Канш, Фихше, Гијо, находимо мисли о појединим васпитним питањима. Све су мисли од већег или мањег интереса и заслужују озбиљну пажњу педагога. Оне шире педагошки хоризонат и уводе у схватање педагошки проблема. Када ви дођете у непознати град, најбољи начин за брзу оријентацију у њему није у томе, да идете овим или оним улицама, већ да се попнете на високу кулу или звонару, са којих се види цео град — и да себи створите представу о његовом плану. И са таквим планом у глави тешко да ћете залутати по улицама града. Тако је исто важно да и педагог даде себи одговор на циљеве и задатке свога рада. То неће само олакшати рад, него ће учинити да он буде и успешан.

К. Д. Ушински успешно указује на то, да као што грађевинар мора знати, пре него што приступи своме послу, што хоће да прави : сарај, дворац, храм или просту кућу, тако исто и педагог мора најпре знати; коме циљу тежи, кога хоће да васпитава. Значај спекулативне педагогике састоји се, уосталом, не само у томе, што она свраћа пажњу педагога, да првенствено треба решити питање о циљу васпитања, она казује где треба тражити одговор на то питање и даје кључ за његово решење. Везујући питање о циљу васпитања са питањем о циљу живота и са његовом вредношћу, она врло много проширује појам о васпитању и побуђује интересовање према тим наукама, које изучавају човека као социјално биће, које је способно за морално усавршавање, — тј. према социологији, етици, философији. Она побуђује учитеља да се не ограничава на просто саопштавање изнесене готовине знања и на стварање којекаквих корисних навика, већ га приморава да тежи идеалним циљевима васпитања. С тога да би се објаснио идеал васпитања, потребно је да се одреди чиме се условљава вредност човечије личности, шта је то идеална личност. „Ми не можемо, вели професор Сели, одредити циљ васпитању, док не објаснимо