Učitelj

664 · УЧИТЕЉ

ћама производ казаше шта је у њима, и за кратко време продадоше све. Од прилике тако и ми просвећујемо народ књигом. Дајемо му књиге на читање као вреће са затвореном робом. Он их узима у руке, гледа их као неке шарене предмете, па их оставља на полицу и неисечене да их попада прашина, или их да деци да се играју. Гледао сам где су сеоска деца пробола вретеном једну корисну књигу окрећући и играјући се њоме. Њихов отац равнодушно то гледа, јер му нико није казао шта има користи да се прочита у тој књизи. Отуда је и дошло оно, да сељак више цени један стар проштац, него једну корисну књигу. А зар ми школовани људи друкчије радимо мислите» Колико смо књига ми пропустили непрочитаних само за то што нам нико није скренуо пажњу на њихову вредност А колико смо књига прочитали само зато што су нам их пријатељи препоручили или прочитали приказ о њима у неком листуг Та ми ни с једним непознатим човеком не ступамо у разговор, док се претходно с њим не упознамо а хоћемо од сељака да нам чите књиге о чијој садржини ни мало претходно није обавештен. Једнога дана дође код мене један младић и тражи из школске књижнице ону моју књигу у којој има прича о вампиру после деведесет година. Сетим се да су то приповетке Милована Глишића и дам му је. Један бистар сељак прочитао је ту приповетку и скренуо пажњу осталима. Од тога доба та књига непрестано је на читању по селу.

У ранија времена није било ни нарочито удешаваних књига за. народ. Тек од Доситеја Обрадовића почиње да се уноси популарна | књига у народ. Пишући књиге за народ Доситеј је умео преко својих књига да улије и другоме оно што је и сам осећао : да човек не може сва знања да стекне из уста других, већ нешто из књиге, да је добра књига највећи пријатељ човеку, најбољи забављач и учитељ. На сваки начин да он тај успех не би постигао да није умео да отвори своје груди читаоцима, да им јасно и разумљиво представи сваки појам и да тиме створи и своју прву читалачку публику у Српству. Тиме је он постао шрви српски про. светитељ од ослобођења Србије, што је први ударио темељ популарној књижевности и покао пут којим треба просвећивати Српски род, који је он тако жарко љубио. Он дакле чини епоху у Српској Просвети. Нека му је слава!

Вук је пошао још даље. Његова прокламација: како говориш онако и пиши, одјекнула је силно у срце Српскога Народа и нашла најтоплији улив код ондашње школоване српске омладине. Тим је