Učitelj, Apr 01, 1914, page 24

750 УЧИТЕЉ

Пошто настава читања нема да решава задатак очигледне наставе, дакле, нити ствара нове садржине нити старе објашњава већ има само сасвим познате ствари да веже с њиховим писменим изразом, то јој је довољна за репродукцију једноставна слика. Слике имају то преимућство, што се могу давати деци у неограниченом броју, и што се помоћу њих и најудаљенији предмети и ситуације могу ставити тако рећи на школску клупу, и при томе у најпростијем облику. Осим тога слике истичу предмет у свести лакше него изговорене речи. Ако учитељ даје да се написане речи само изговарају, без показивања предмета или њихових слика, развиће се код ученика лако веза између написаних речи и изговорених — говорних покрета — а тако може да се прави смисао речи и не додирне, и да се образује само читање без мисли. Стога ми додајемо доцнијим вежбањима једну књигу са једноставним сликама, и ту учимо о колима, коњу, кући и дворишту, са свима и то тим начином, да учитељ покаже написану реч, а ученици показују у својим књигама дотичне предмете. Оваквим радом биће сви ученици једновремено запослени. За ствари њима интересантне деца се могу увек задобити. А овде нема мучног шчитавања, где дете грчевито чачка својим држалом између црних редова, и мора при том да изналази што ту никако и не постоји; где учитељ. слуша само једнога кад чита, и само за једнога има гарантије да везује слова са говорним покретима, — а дали и тај један мисли. на ствари о којима чита, то он не може знати. Код нашег начина. пак, код свих ученика пролазе кроз свест једно за другим написана реч и ствар. А

Чим се обради прва стотина речи, може се одмах прећи на реченице. Ми нацртамо на табли човека како седи, и дамо деци да искажу шта виде. Испод тога нацртамо другога како стоји и дамо да деца и ову слику речима искажу. Тада учитељ напише прву, а до ње и другу реченицу, па као и код речи, говори се у хору по једна реченица, па се чита и при заклоњеној слици, и најзад се та реченица састави и од картона. Сада је лако замењивати картон |стоји| са |СЕДИ] и давати да се читају реченице којим се хоће редом. У даљем раду променимо реч |ЧОВЕК| са већ лознатом којом речју нпр. |ЖЕНА| или |ДЕБОЈКА| или |ПАС|. Ученици ће такође и ове реченице моћи без муке читати и разумети.

Тек тада, када су већ читане једноставне реченице, задржимо се неко време на извођењу још раније припремане анализе написаних речи. Најтежа ствар овога посла, памћење разних гласова.