Učitelj, May 01, 1914, page 17

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 841

радника само зато, што он некад није испунио извесне испитне формалности“.

Да би се одредила умна вредност, која чини виши резултат наставе, нужно је, да испитивач и школски инспектор стоји на висини психолошког и дидактичког знања и учења и да у себи имају фини такт, присебност и добре жеље. Али пошто ове особине често не достају, то инспектор (коме се такав начин рада чини много лакши и објективнији) обично се држи онога, што с његове стране може бити лако класифицирано, изведено и оцењено без икаквих дидактичких и психолошких усиљавања, и што од стране учитеља и ученика може бити показано, изложено, израчунато и изнето. Тако се испит механизира и свршава по извесном шаблону. Но учитељ, као и сва жива бића, подлежи закону прилагођавања. Он се свесно и несвесно, по сили природне реакције, брине о томе, да увек изнесе на испиту оно, што може испитивач да провери, тј. обраћа главну пажњу на показну, лако памтљиву страну наставног материјала. О дубљем утицању наставе обично не питају и за нерад учитељев у овом правцу не чине га одговорним. Зато се суштина предавања јавља као одблесак или израз суштине испита: запамћени механички, врсте, знаци и форме карактеришу наставни машеријал; учење и писање механизација и шаблон чине методе предавања. „Али учење на изуст припада к броју најзаморнијих умних радова. Од десет испитаника шесторица су показали при овом раду већ у првој четвртини часа знаке брзог напредовања заморености, не узимајући у рачун доста знатан утицај вежбања“ — вели Крепелин. Дидактички материјализам улаже се у основицу избора материјала, а дидактички формализам постаје принципом његове обраде. Наставни планови, који би требали да буду израз идеала дотичне културе и да собом представљају рус ковођу помоћу којега би се достигла идеална циљ уопште, они у самој ствари постају закони, који до најмањих појединости ограничавају материјал представа и добијају, благодарећи шаблонизму и механичком начину испитивања, карактер полицијских прописа. Они говоре о томе, да морају „надјачати“ и „имати у својој руци“ ученике на испиту. Циљ наставе негира се циљем испита, ствар се помрачава знаком, идеал се замењује — оценом. Пошто народна школа даје, у средњу руку, образовање 95% немачког народа, то баш у овој школи педагошки надзор над предавањем оделитих предмета и специјална припрема имају особити важан значај. Огромни недостатци овог питања још нису свесно оцењени у Државним

УЧИТЕЉ 54