Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 841

радника само зато, што он некад није испунио извесне испитне формалности“.

Да би се одредила умна вредност, која чини виши резултат наставе, нужно је, да испитивач и школски инспектор стоји на висини психолошког и дидактичког знања и учења и да у себи имају фини такт, присебност и добре жеље. Али пошто ове особине често не достају, то инспектор (коме се такав начин рада чини много лакши и објективнији) обично се држи онога, што с његове стране може бити лако класифицирано, изведено и оцењено без икаквих дидактичких и психолошких усиљавања, и што од стране учитеља и ученика може бити показано, изложено, израчунато и изнето. Тако се испит механизира и свршава по извесном шаблону. Но учитељ, као и сва жива бића, подлежи закону прилагођавања. Он се свесно и несвесно, по сили природне реакције, брине о томе, да увек изнесе на испиту оно, што може испитивач да провери, тј. обраћа главну пажњу на показну, лако памтљиву страну наставног материјала. О дубљем утицању наставе обично не питају и за нерад учитељев у овом правцу не чине га одговорним. Зато се суштина предавања јавља као одблесак или израз суштине испита: запамћени механички, врсте, знаци и форме карактеришу наставни машеријал; учење и писање механизација и шаблон чине методе предавања. „Али учење на изуст припада к броју најзаморнијих умних радова. Од десет испитаника шесторица су показали при овом раду већ у првој четвртини часа знаке брзог напредовања заморености, не узимајући у рачун доста знатан утицај вежбања“ — вели Крепелин. Дидактички материјализам улаже се у основицу избора материјала, а дидактички формализам постаје принципом његове обраде. Наставни планови, који би требали да буду израз идеала дотичне културе и да собом представљају рус ковођу помоћу којега би се достигла идеална циљ уопште, они у самој ствари постају закони, који до најмањих појединости ограничавају материјал представа и добијају, благодарећи шаблонизму и механичком начину испитивања, карактер полицијских прописа. Они говоре о томе, да морају „надјачати“ и „имати у својој руци“ ученике на испиту. Циљ наставе негира се циљем испита, ствар се помрачава знаком, идеал се замењује — оценом. Пошто народна школа даје, у средњу руку, образовање 95% немачког народа, то баш у овој школи педагошки надзор над предавањем оделитих предмета и специјална припрема имају особити важан значај. Огромни недостатци овог питања још нису свесно оцењени у Државним

УЧИТЕЉ 54