Učitelj

Психологија 295

цеса за себе. Вероватно су оба процеса само у својим секундарним дејствима различна на основу својих различитих анатомских веза, али су као процеси нервне надражености сасвим једнаки. ·

Колико су важне ове чињенице види се из тога, што се сад помоћу њих могу корегирати површне преставе о односу воље и радње или воље и моћи. Нетачност с којом се у маси народа означује проста жеља као стварна воља, створила је не само лажну преставу, да има воље без радње, већ и лажни васпитни принцип, по коме човек треба да ради на основу просте жеље. Често ће васпитач рећи детету: „Ти можеш ако хоћеш“. Ако се при том под вољом разуме сама одлука, то је онда та опомена у највећој мери штетна и сасвим лажна по дете. Јер дете може такође у области воље само оно, што је научило, Т. ј. оно мора вежбањем да задобије власт над својим радњама; сама жеља није довољна за радњу. Образовање асоцијација јест основна чињеница учења у најширем смислу речи, па отуда и извођење једне одлуке мора се учити образовањем асоцијација. Сама одлука хтети извести неку радњу која се није научила, често не води ничему; а штетност оне опште опоме састоји се у томе, што се рад детета по себи упућује на лажни пут. Уместо да се дете вежба и упути како да изврши извесну одлуку или да се помогне у одређеним средствима и путевима, да савлада неку радњу, задовољава се просто општом одлуком и очекује се на супрот препрекама, које се моментално појављују, да иста пређе у дело, што је илузорно без образовања асоцијације између одлуке и радње, другим речима док се сама радња није научила. Исте погрешке чине многи људи у много случајева са својим „добрим намерама“. Колико су пута већ исмејане добре намере, па ипак остаје и даље опште схватање о вољи и обичном начину моралног самоваспитања, да су довољне само добре намере па је дело већ ту. У ствари добре намере могу бити корисне тек онда, када су се оне марљивим учењем асоцирали са радњама, које њима _ одговарају. Као што је познато пут ка паклу поплочен је добрим намерама. Једна кинејска пословица вели: велики људи хоће, други само желе хтети. То значи воља великих људи је права и истинита воља, која је асоцирала мотив и радњу или одлуку и радњу или тежи да изврши радњу путем учења. Воља „других“