Učitelj

Психологија | 259

годину дана покрену „Хензсћић Њг ехрептепенНе Радавок“, који је био најбољи часопис новог експерименталног правца у педагогији. | 8

У Цириху је Мојман издао ова своја дела: „Џђег Екопопие ипа Тестик дез Гегпен5“ 1903.; „Напзагђећ ипа Зећићагбен“ 1904: „РПје Епбјећипо Фег егојеп М/огђедешипсеп ђејт Ктде“ 1902.; „Рје Фргасће дез Кпдек“ 1904. и др. -

ЧГодине 1905. Мојман се прими за професора на универзитету у Кенигсбергу тде је покренуо „Редазошзсће Мопогтарћеп.“ Тамо је написао своје чувено дело: „Уопезипсеп хит Еттаћгипе по фе Ехрептетеће Радавотк ипа ћге рзућојов- _ зећеп Огипфасеп“. Са својих 2000 страна ово дело представља огромну вредност. У њему он говори о задацима педагогије у опште а експериментална на посе. Затим износи експериментална истраживања разних душевних страна дечјих до коначне педагошке примене тих егзактних ресултата.

Последње своје дане Мојман је провео у Минстеру где је покренуо и издавао до своје смрти: „Хензсећии Њг радарвоатасће Рзућојооје шта ехрегтпешее Радавошк.“ Часопиг је био на првом месту научно педагошка ревија, која је за психологију имала велику важност јер је доносила чисто психолошке радове за теоријску и практичну педагогију.

Мојман је писао и о естетици и неки су га чак називали . оснивачем егзактно-психолошке естетике, али ћемо то оставити на страну јер му је то био мање више споредан посад.

Ми, српски учитељи, имамо болно да зажалимо Мојмана, | који је био морални вођа целе једне млађе учитељске генерације која је била пошла његовим стопама, и која је дала релативно доста. Ако ико други, та ће га се генерација достојно | сећати и неће за дуго и дуго заборавити свога врлог учитеља.

Браничево. "Вора Р. Стефановића.