Učitelj

Педагошки преглед 2871

век провео. Извршио је самоубиство у 90 години живота у Мантови и тако се склонио са позорнице општега рада.

Ардиго је на философском пољу почео са еволуционизмом исто онако као и Француз Рош се. Они у своме психолошком еволуционизму имају заједничкога: што је његов почетак у доживљају свесне вољне и мисаоне активности као једино реалног и непосредно датог моде сваке еволуције у опште. ВошНсбе-ев еволуционизам полази од психолошких. чињеница а Ардигов од чињеница мисаоног развоја. Према томе и једно и друго је психоеволуционизам, који има аналогије са Спенсеровим еволуционизмом, који полави од чињеница биолошког развоја. Воља (Рош се) и мисао (Ардиго) то су први облици искуства. Развој мисли узрок је сваког развоја уопште и у томе је изречена најјача интуиција Ардигове философије. Тако је Ардиго постао позитивиста и у своме делу „Морал позитивиста упорно се ставља на њихову страну и заступа њихов правац. :

И етика Ардигова је психолошки биолошка и може се донекле упоредити са Спенсером што са принципа психологије и социологије дрелази на етику. Његова се етика оснива на социологији као и Спенсерова а значајнији појам његове етике јесте још и у томе што се у мислима, у „идеји“ налази у исти мах и побуда за радом у смислу те идеје.

Ардиго је радио и на педагогики. У своме делу „Наука о васпитању“ истиче да је циљ васпитању створити добре навике, које се могу створити у друштву, породици и школи. Препоручивао је социјално васпитање омладине и писао и о народној педагогики. Био је одличан стилист и писац првога реда.

Смрћу Роберта Ардига, Италија је изгубила највернијег представника позитивизма и једног од најумнијих људи својега доба. . - у

Једна симпатична фигура на пољу педагогике био је и Аристиде Габели (1830—1891), који се нарочито прочуо својим радом „Човек и моралне науке“ у коме је на један вешт и лак начин изнео све етичке проблеме. Био је добар стилиста и још написао: „Настава у Италији“, „Наставни метод у италијанским основним школама“, „Општа и специјална настава“ итд. у којима излаже практичну примену наставних принципа. Он је описао рад учитељев од првог дана уласка у школу па кроз