Učitelj

78 Учитељ

___БЕЛЕШНЕ_

- Нове педагошке снаге. На крају школске године завршили _ су своје студије на универзитетима и положили докторске ис: | пите: из педагошких наука тројица наших учитеља: г. г. Бла-_ гоје Д. Марковић, Воја Р.' Младеновић. и Милорад Шошкић Они су полагали докторат на страним,и другим универзите-, тима, не на београдском. Положили су у оном времену, код на. београдском увиверзитету наши учитељи немају права да студирају, јер им се не признаје способност за универзитетске науке: Колико је то оправдано, види се најбоље из тога, што су ови људи били примљени на страним универзитетима и што су своје образовање завршили тамо са одликом Њихов успех чини част и њима и учитељству из кога су они, и показује, . „да су учитељи способни за универзитетско образовање и да је погрешка што им се не дозволи образовање и на нашем уни- | верзитету. : ; |.

Неће биги без интереса, да се овде изнесе где су они сту- | дирали и шта су обрађивали за докторски испит. Узеће се аз- | -бучним редом. |

Рг. Благоје Д. Марковић, био је учитељ у Балајници округа моравског. Промовисан је 31. јула T.r. на загребачком | университегу за доктора философије. После двогодишњег школ"ског рада, г. Марковић отишао је на студије у Швајцарску, где је у Берну студирао до почетка европског рата. Немогући услед валутних прилика да после рата студије продужи у Швај"царској, продужио је исте у Загребу, положив претходно гимназијску масуру у Београду. Прошлог летњег семестра, г. Марковић је на загребачком универзитету завршио студије положив докторат философије са одличним успехом. Његова је докторска дисертација из психологије, с особитим обзиром на психопатологију. Наслов је: „Амнезија и емоција“ — покушај да се амнестичке појаве објасне динамиком емоција. У својој расправи покушава г. Марковић прво да две, до сада понај"чешће битно недиференциране појаве: афазију и амнезију потпуно дистингвира, истичући код прве претежно физиолошку а код друге чисто психолошку етнологију. После ове дистинкције, прегледа и поделе амнестичких појава, прелази г. Марковић -на теорије амнезије интерпретирајући у главном три покушаја објашњења амнестичких репродукционих поремећаја. То су: 1) Амнеза и асоцијациона конапелоција свести; 2) Амнезија и двојна свест, и 3) Амнезија и психоанализа. Прелазећи за тим на синтетичко-критички преглед предњих теорија, указује Гг. Марковић на претежну важност емоционалне динамике за пси"хички живот у опште а особито за психохопатологију, исти-