Učitelj

244 Учитељ

Др. Паја Р. Радосављевић. Њујорк

Педагошно Основно Начело Др. В. А. Лаја.

— Свршетак —

Евиденција других аутора у савезу са евиденцијом што нам даје д-р В. А. Лој истиче превасходство активности и њезину развојну вредност кроза читав живот. Оно истиче апсолутну потребу активног васпитања, васпитања у коме се слободно вежбају сви облици реакције и експресије. То је научна супстантиација Фребелове доктрине о сигри; то је оверовљење његове теорије да се помоћу активности дух реализује, да он ствара свој сопствен свет, да постаје свестан самога себе и да ради на своме рођеном определењу.

Ово доводи до Основног Начела Лајевог, до његовог схваћања да експресија увек следи импресији и да реагира на. средњу фазу интелекције. То доводи до формулисања појма O. Органском Кругу, о шпиралном растењу искуства, духа (упореди: Ктпро, Рзућојови оћ Стрба Реуејортет. New Jork, 1916, стр. 125—128). То доводи до теорије о Тагасћше. „Срж теорије о Тагзећше, педагошко основно начело реакције, оснива се на развићу сензоричко-моторног апарата и његових функција (Гау,. Die Табсћије, стр. 107).

Али ова би се питања могла и овако ставити: Да ли евиденција зајемчава и претпостављање да су три фазе сензоричкомоторног процеса подједнако свесне у свакој психичкој појави, у свакој радњи учења2 Да ли је д-р Лај, заиста у праву у своме закључивању да је закон духа више корелативан него ли концентративан> Зар васпитање не би требало да се састоји више у деференцирању објективних и експресивних предмета из сржи концентрисања, него ли у корелацији „јасћштегпећња“ и „рогшиштеглећ-а“2 Да ли настава треба да пролази прво кроза свесно истицање обсервацијоног обучавања, онда прође кроза асимилативну или интелектуалну периоду и напослетку кроза периоду у којој главну улогу игра више облик него ли садржина наставног градива. | -

Нема сумље да се ова три елемента импресије, асимилације и редирекције (у рефлексном и инстиктивним степенима) и експресија, јављају у сваком феномену живота. Додуше, У