Učitelj

Пеихологија 257

OM CHeHLH(DHUHOM CHHDpHTYyaJiHCTHHMKOM природом, која је управо душа. Овде можемо имати два случаја: или је материја схваћена као образована од сличних атома инфериорног степена и онда имамо монистички спиритуализам; или је атом душе специфички схваћен различито од праве материје како то држи дуалистички спиритуализам. Али спиритуализам признаје супстанцијалну реалност духа од које су психички процеси постали, док монистички спиритуализам држи, да егзистира само једна једива супстанца, дух.

Овај начин замишљања душе може се рећи да је као последњи стадијум једне дуге еволуције преко које је прошао појам о души. У примитивно доба, када је човек придавао стварима које га опкољавају сличну свест као што је и сам имао, душа је сматрана као једно етерно биће, у опозицији телу, које је сматрано као једно биће суровије и теже. Али мало по мало . појам о души ослобађавао се физичких карактера, који су јој били приписивани и већ код Платона наилазимо једну чисту спиритуалну идеју душе. Овај појам о души замрачио је се у Средњем веку у коме је душа схватана као да је произашла од материјалног карактера, као што се то може видети код Дантеа и први је био Картезије, који нам је тачно представио душу као чист дух.

Материјализам пак схвата психичке процесе као ефекте материје или као материјалне комплексивности, као саставне делове мозга, а спиритуални елеменат схвата као један облик или ефекат материје. Он је иначе веома старог порекла. Прве философске школе у Грчкој још пре Сократа биле су материја– листичке јер су схваталде душу и тело као две материјалне супстанце ма колико се разликовале једна од друге. Модерни материјализам, коме су главни представници Vogt, Moleschoti и Висћпег, укида ову разлику и сматра психички елеменат као. једну страну физичког елемента, тако да чињенице свести нису ништа друго до промене и функције мозга. Уог! схвата, да. мозак производи мисли на исти начин као што мускули имају за фукцију контрацију а бубрези сукрецију урине. Бихнер такође јасно вели: „Мишљење треба да буде сматрано као једна. беобита форма општег покрета природе, сопствена супстанца. нервних центара, као што је покрет контракције мускула сопствен мускуларној фибри.“ Интелигенција је због тога мате–