Učitelj

258 Учитељ

SR e II KS ВУ II a NM

ријална у смислу што се представља као манифестација једног материјалног супстрата, коме је тако неразрешљиво везана као што је снага везана материји или другим речима, као манифестација једне партикуларне супстанце, од које се не може разделити на исти начин као "што се не може оделити светлост, топлота електрицитет од њиховог супстрата. _ TN

Порекло научне психологије је скорашње и као. њени "главни иницијатори могу се сматрати Спенсер и Александар Бен у Енглеској; Хербарт, Лоц и Фехнер у Немачкој и. Роберто Ардиго у Италији. За велики развитак, кога је научна психологија имала у 19 веку, има највише да се благодари огромним прогресима биолошких наука, специјално физиологије и моралних наука. Главни карактери, које она представља, | могу се овако описати: она је позитивна, генетичка, еспликативна, Њен позитивни карактер састоји се у факту што, остављајући на страну спекулације о интимној природи духа, она хоће само да студира манифестације, феномене. Њен генетички карактер је у толико тежи да проучи историју феномена у њиховим различитим манифестацијама од најнижих до највиших форми а њен еспликатавни карактер састоји се у томе што се она не задржава на дескрипцији феномена већ хоће да их 06јасни уздижући их од ефеката на природне "узроке, од феномена на њихове законе. ;

Нова психологија у своме раду служи специјално експерименталним методом и у овоме циљу основане су специјалне психолошке лабораторије, од којих је прву основао Вунт у Лајпцигу 1878. године. У овим лабораторијама почео се примењивати са великом строгошћу физиолошки метод благода-

•

рећи великим прогресима добивеним последњих година на пољу биолошких наука. У њима се почео примењивати и Веберов закон на све експерименталне доказе; у њима се почели да врше експерименти о трајању сензација, о умној и мускуларној реакцији, о проширењу свести, утицају пажње на аперцепцију и T. R. 7 један од основних принципа од којих полази нова наука мишљења, је онај о психофизичком паралелизму, који је још увек предмет великих расора. Он се оснива ва факту, да сваки психички феномен прати један одређени физиолошки феномен, који једна. специјална функција нервног система. 'Али многи