Učitelj

-320 Учитељ

потичу из самих душевних импулса ученика. Такав радни доживљај ученика преставља живу форму. Стога закон спонтанитета мора гласити: Вредност образовања неке наставе је у шолико већа, у колико више форма радног процеса и наставе у опште проистиче из саме душе ученика. Ствар је споредна да ли се при том мисли само на учење или вежбање или копирање или на младићско стварање. А да се оствари закон спонтанитета, мисао о школи мора претпоставити још и читав ред других ствари, као занатски и очигледни рад, јер ту према "искуству, које се стиче при том раду, подсгреци најлакше произилазе из саме душе, а преко њега се најлакше може повести рачуна о младићском нагону делатности. Затим мисао завичаја и непокретности јер се наслањањем на младићски круг искуства и разумевања и задовољавањем младићског нагона за сазнањем и тежњом за преуређивањем најпре мање остварити горњи закон. ) Трећи закон има свој основ у душевној разлици између периферијског и централног, између површног и дубоког. Спон"тани узроци и мотиви за телесну и духовну делатност могу произилазити како са површности наше душе тако и из језгра нашег ја, из основа нашег бића. Можемо радити неки посао из сопствених побуда, па да нас ипак то дубље у унутрашњости не дира; тај рад се тада извршује далеко од нашег душевног тежишта. Али ми га можемо радити свом снагом нашег бића, тако да процес рада произилази из нашег душевног средишта. Јасно је да такав рад има други значај за облик телесно душевне конституције човека, Него кад делатност полази са површине наше душе. Стога ћемо закон централитета овако формулисати: Вредност образовања неке наставе је у шолико већа, у колико више укупан рад ученика произилази из дубине. и језгра душевног живоша. Значај овог закона још се мало цени у дидактици школе рада: успркос томе он је врло важан за непосредан обим процеса рада. Његова важност ће се показати пре свега у избору и рашчлањавању задатака рада; као и у остваривању истих, њиховом опсежном везивању, а затим у доживљајима при томе; даље у врсти увлачења животних садржаја и циљева у процесу рада; јер је само таква телесно душевна конгтитуција од велике и трајне вредности. чији доживљаји потичу из бића човечијег.