Učitelj

Основни закони вредности радног образовања 319"

да га вољом и снагом остваре — чине основну карактеристику духовне структуре многих људи нашег времена.

4. Укупни садржај радног образовања у настави своди се“ на четири закона. | ·

а) Први основни закон произилази из разлике активности“ и пасивности, из радње и збивања. Школа рада претпоставља у првом реду психичку активност, делатност воље и духа; друго, форма рада је ручно-занатска радљивост, престављање; мишљење, говорење, учење и вежбање. Притом у сваком случају је нужна душевна делатност, и то у колико више у толико боље. Стога можемо овако формулисати закон активности: Вреднолт образовања неке наставе је у толико већа у колико“ више она развија духовну делатност. Треба имати на уму, да се горе означена разлика између активности и пасивности, из чега је изведен овај формулисани закон не сме помешати са разликом између активности и концемплативности, са разликом између спољашњег делења и простог посматрања. Још се ни данас није успела објаснити ова последња психолошка разлика. Те две форме су замршене природе и решавају се у читавом низу простих тежњи, које су делом у односу супротности, делом у односу средства. Обе су се форме одавно употребљивале и постепено се претвориле у значење активитета и пасивитета. . Комлетивни човек се успед тога сматра за пасивног човека, као да за теоријски и посматралачки рад не би била нужна душевна способност за делање. Разлика између активности и пасивности лежи дакле (што за данас није могуће другојачије преставити) у разлици између практичног и теоријског, односно активног и контемплативног рада.

в. Други закон произилази из разлике спонтанитета и " реактивитета. Душевна делатна моћ и њено управљање може“ се подстакнути и владати с поља; али она може потицати и из унутрашњости ученика; његова делатност је у том случају сопствена и самостална делатност. Морамо се ослободити још врло распростртог гледишта, да се принцип самосталне делатности тачно остварује онда, када се види ученикова делатност, када он само ради, па ма то био несвестан, механички рад. Таква „самоделатност“ је врло далеко од праве школе рада. Ова претпоставља такову форму процеса рада и на такав начин, да подстреци од постанка плана па до потпуног извођења циља“