Učitelj

Књижевни преглед 355

и обзиром на много деце без роднтеља, ове су установе права благодет. С БЕ

У трећем делу говори се о дечјем узрасту у школско доба, те расправља о узајамном односу куће и школе и налази да смо сви неповерљиви према школи само за то, што она " није у стању да нам дадне оно, што се од ње ишчекује; према“ њој су неповерљиви чак и педагози, кад у њу упућују своју децу, па и сами учитељи. Они свакога дана питају своје дете, шта је у школи научило, не да му помогну, колико из бојазни. да школа није оно, што они мисле.

За овим се расправља о васпитању за слободу и самоопредељивање. Један од најсуптилнијих и најтежих задатака јесте, довести дете до слободе, а да његова душа при тим. нигда не поклизне, да се дете све више и више одлучује од. својих родитеља, од зависности родитељске не само спољашњих, . већ и унутрашњих, а одржати још увек осећање заједнице. Децу је нарочито тешко одвојити од мајке због тога што она све време проводи с њима. Али је опет, највећа награда за сваку мајку, ако она стекне свест о томе, да једном новом човеку дала живот, да га у живот увела, човека, који је постао вредност за друге, доносилац среће или можда и деносилац светлости.

Потом говори се нешто мало о религиозном васпитању и прелази на сексуално васпитање. Прости ће родитељи увек много увијати о много причати, ако се и реше да ма што рекну из сексуалне области. О каквом тачном обавештењу код. нас не може ни бити говора, јер би ко то сматрао за неопростиви грех. При овоме се увек заборавља да деца чују и виде оштрије, него што што се верује. И лепо каже г-ђа Крукенберг- Конце, довољно је само двосмислен виц, или осмејак,. па је чистота душе помућена, да их одведе на странпутицу. А скаредна литература! У овоме треба бити одлучан, кратак, јасних погледа и не трошити много речи за објашњавање. јесте то тако. Али та захтева образоване и васпитане родитеље. Код нас се о овоме не може ни помислити, јер, шта је остало за друге, кад учитељица вели: „Сад не волим своје дете онако као пре, јер сад зна како бива оплођавање KOJ животиња и код човека“. Крукенберг- Конце јесте за отвореност и противна је овој лажној стидљивости, противу тајанственог