Učitelj

170 Учитељ

МУЗИЧНИ ПРЕГЛЕД

La Mara: Тидулг уоп Веећћоуеп. Превео Др. Б. Шарола. Edition Slave. |

Велики људи су најизразитије обележје свога времена; они су врхунац идеја и рада своје епохе и као такви они дају најмаркантнији израз преко кога се одмах прелази у нову епоху друштвеног развитка.

Ако летимице пређемо историју развитка музичке уметности, а та историја као и свака друга није ништа друго до историја музичких великана, видећемо да музика постаје у доба постојања првог човека. Говор људски је нека врста музике. Прво време нам пружа врло мало или нимало података који би били веродостојни. О музичкој уметности из тог доба просуђује се по архитектури, сликарству, надгробним споменицима, и т. Д.

Са нешто више сигурности може се говорити о музици код Кинеза, чији је Конвфучи представљао музику као извор нечега божанског. На Кинезе се у том смислу ослањали Индијанци. О музици Асираца и Вавилоњана из тога првог времена веома је мало познато. Код Арабљана се већ помињу музички писци: Сћаш! (око 750 год. по Хр.) и Е!. Еагаб! (око 950 г. по Хр.), који је покушао да пренесе грчки тонски систем у своју земљу. Египћани су такође неговали музику.

Народ који је у старом веку много полагао на неговање музике, то је грчки народ. Грчки философи су развили теорију музике у научном — математичком смислу. Нарочито Питагора заслужује да се помене. Он је пронашао топоћога и математички прорачунас бројни однос дужине жица, треперења, висине тона и хармоније.

Грчке скале, које су и данас у употреби, наравно неке ређе, познате су под именом: дорска, фригијска, лидијска, миксолидијска, хиподорска, хипофригијска и хиполодијска. Грци су познати са својих трагедија; док су Римљани чувени са своје циркуске музике, из чега се развила комедија.

Дотле је владала хомофонија. Полифонија се почела развијати са почетком грегоријанског певања. То је певање добило назив по папи Грегору Великом (590—604). Од тада по" чиње вишегласно певање, наравно у почетку веома примитивно,