Učitelj

Шта може васпитање 187

одговорам: Али из свакога човека човек, ако никакво кварење не утиче.“ И пошто је навео, шта све људи постижу обучавајући животиње, додаје: „Па зар да се човек не може с мало труда поучити у оном, чему га природа не можебити само шаље или води него тура и тискар Требало би се стидети, тако што тврдити, да нас не би исмејали чак и они, који животиње обучувају“ [РОгдасиса тагпа, 11!., 11—14,). — Франке (1663.— 1727.) је ишао јеш даље у значењу васпитања и његове моћи. Он тврди, да свако дете има у себи клицу кварења, његову самовољу треба сломити, а то се може постићи васпитањем. — „Човекова срећа или несрећа је великим делом његово рођено дело,“ вели: Лок (1632.—1704.), „и ја мислим, да могу рећи, да од свих људи, с којима се сретамо, девет су од десет добри или зли, корисни или не, својим васпитањем. То је оно, што чини велику разлику међу људима. Мали и готово неприметни утицаји на наше нежно детињство имају врло важне и сталне последице, и ту је као код извора понеких река, где само благо стављање руке води послушне воде у канале, који им дају сасвим други ток;тим неприметним вођењем, што им се даје одмах код извора, добијају оне разне пргвце и достижу најзад сасвим удаљена и једна од других јако развијена места.“ Тако на почетку својих Мисли о васпитању, а на крају говори о једном малом племићу, који је био тако мали, да га је сматрао „као белу хартију или восак, које по вољи можемо образовати и формовати“. | Находимо се у јеку просвећности, у срећно доба, када се никаква сумња није поткрадала, када се као никада веровало у моћ доброте, у моћ истине, у моћ безграничнога усавршавања, — находимо се у доба нашега Доситеја (око 1740.—1811.) И у то су доба, пошто су завршене бесплодне конфесионалне борбе и мачем и пером, филозофија и наука успешно радиле на просвећивању човечанства. Сунце је просвете већ високо одскочило, али ми, Т. |. југоисточни део нашега народа, нисмо чекали, да његови зраци до нас допру, него смо у правом смислу речи дошли до њега, — преселили смо се у крајеве, где ће његови зраци моћи и нас пре обасјати. И ту је изведен други најважнији преокрет у духовном животу нашега народа. Први је био, када је онај даровити жупански син, баш зато, што је његов такође велики отац зарана осетио величину