Učitelj

Нешто о просветној политици 309"

или раван буџету ког другог2 Да ли овом крају сме бити укидања оделења и полудневна наставаг На сва ова питања ја не мислим и да одговарам, то нека чине они којих се тиче и. они које ова питања додирују.

2. Да ни до данас у наставничким круговима овога краја није позната једна метода, по којој би до сад помињани посао: требало радити, а која би била проверена и заснована на псилошкој основи, већ колико има наставника, толико и метода. "Да је то тако, ја ћу навести овај пример. Као члан испитне комисије за полагање практичних учитељских испита имао сам прилике да прегледам неколико кандидатских домаћих састава. чији је предмет расправљања био: „рад у приправном оделењу“, „рад у утраквистичким школама“, „пажња и опажање у утраквистичким школама“, „рад са аналфабетима“ (што у овом крају није ништа друго до рад у приправном оделењу) и том приликом опазио сам читаво шаренило од метода. Па не само да се два и више наставника разликују у методама, већ један исти наставник тврди, да за успешан рад у овом смислу није довољна само једна метода већ две а и више, и за сваку одређује нарочито време, када се може и сме употребити! По том бивао сам присутан среским учитељким зборовима, када су оваква питања изношена и расправљана, па сам видео, да се мишљења јако размимоилазе у колико се тичу методе и' средстава, и што је најсимптоматичније, разлике махом потичу старијих наставника, што баш не би требало да буде.

3. Да наставници народних школа који би требали са највише смисла да прихвате ствар, они, на против, улазе у посао апсолутно неприпремљени. Са уласком у посао они улазе иу нова за њих непозната испитавања и експериментирања, и то траје по некад читаву деценију, а резултати се постижу Или минимални или никакви, а то је штета и погрешка. Према томе наставници овога краја у својој каријери постижу овакву судбину:

Прво, има их који кад уђу у посао, мада су необавештени и ма да немају зато никаквог искуства, они својом бистрином, логиком, методом дођу после краћег или дужег методског лутања до циља. Е, али ти који су решили да пошто-пото дођу до циља, они се или заморе, или им стигну деца за школу или нађу какав било разлог и убрзо напуштају село.