Učitelj

Настава из народне историје 315

„српских краљева и царева испуњена је мудрим и јуначким делима. Кад је доцније“ пропала српска државна самосталност, нестало је и српске властеле, јер је изгинула у борбама за одбрану српске државе и народне слободе: Али покорени народ у Србији ипак није био остављен самоме себи као у Хрватској. Уништена је била држава, уништена властела, али му је остала неуништена српска народна независна црква и српско народно свештенство. У најцрњим данима народнога страдања народно свештеништво је било с народом. Оно је своју судбину везивало за судбину свога народа. У данима најтежега робовања народ се прикупљао у своје цркве. Народна црква му је блажила болове и пружала утехе, и храбрила га вером и надом у своје спасење; свештеници народни били су му вође и учитељи. Зато је народ у Србији одавно народност и веру спојио у један појам, зато се и у бојеве полазило

„За крст часни крвцу прољевати.

И за вјеру с браћом умријети“.

Народна црква и народно свештенство одржавали су у 'потлаченоме Српству националну свест и национално осећање, а слепи гуслари о црквеним саборима поред цркава у планинским гудурама, где народни мучитељи нису смели прићи, певајући уз гусле народне песме о јуначким делима пређашњих славних српских краљева и царева и њохових јунака, загревали су у народу жар родољубља и осећање народнога поноса.

Зато се, ето, само у српскоме делу нашега народа одржала потпуна национална свест и силно национално осећњае. Зато су само аз српскога дела потицали толики силни покрети и борбе за национално ослобођење. Зато јеи уз Карађорђа у првоме, и уз Милоша у другоме устанку, и ерпски народни свештеник с крстом у руци. Зато су у борбама Срба у Србији за национално ослобођење и народни свештеници и Хаџи Ђера, Хаџи Рувим, Хаџи Мелентије, војвода поп Лука Лазаревић и војвода прота Матија Ненадовић, и војвода архимандрит Нићифор Дучић, и поп Богдан Зимонић, и другн народни свештеници, Као предводитељи свога народа у борбама противу народних мучитеља, из којих је поникло прво ослобођење Срба, а затим и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца.