Učitelj

328 Учитељ

“

гију, те се због тога социологија није могла ни схватити 03-

"биљно као научно признати систем. Барт у својој Пге РАПо-

sophie der Сезсћећје ај5 Зосјојосје испитује све те типове схватања и тумачења и уједно оштро их критикује. До Барта се социалогија страшно колебала хоће ли узети чисто спекулативни философски правац или пак дескриптивни емпиријски. Он социалогији поставља задатак: тражење емпиријских 3акона социјалнога живота и социјалнога развића. Барт даље класификује сва досадања схватања социологије у четири главна типа: 1. Најстарија чији је представник А. Сошеп, _ Други тип представља Сћ. Пагмп и то је више биолошки тип јер је Дарвин унео своју паролу „борба за опстанак“ у социологију. 3. тип је сличан у Херберту Спенсеру као органско философски, противу којега Барт одлучно устаје, 4. тип је најмлађи и означен је као волунтаристички тип социологије. Овај се тип наслања на психички активизам, који треба да буде главна чињеница у образовању друштвених ткоревина.

Барт затим критикује све редом, али се осећа и у социологија као и у педагогији извесно нивелирање супротности, што га особито чини значајним.

На пољу педагогије Барт је врло: важан. Он је дао капиталну ствар коју напред поменусмо Гле Ејетете der Erziehungs-und Unterrichtslere M слободно се може уврстити у систем педагошки новијега времена, јер су узети у обзири и погледи најновијих покрета и тежњи. И овде се осећа уска помирљивост Бартова у изједначавању противности. При писању ове књиге, Барт је био свесан да је теорија о васпитању само половина од оног васпитног рада који има да се изврши над васпитаником, а да је друга половина тежа, да захтева и више стрпљења и више труда, а то је примена теорије на пракси:

Васпигну теорију је он систематизирао у једну целину и веома јасно истакао философију на којој баш ова целина почива. Он доводи педагогију у акорд, y којем се налази поједине науке и философија,

Општу науку о васпитању, која обухвата ! део овога дела, дели Барг на: сшварање воље, сшварање осећања и стварање духа. Сваки је од ових главних делова подељен на, одсеке, Тако је стварање воље подељено на 6 одељака. Сгва-