Učitelj

344 Учитељ

Трећи одељак ове књиге говори о избору градива за ову наставу. Ту су прво психолошки обзири: у првом реду: водити рачуна о томе, које градиво из ког предмета најбоље одговара дотичном ступњу дечјег душевног развитка, и друго — дидактички обзири: водити рачуна о природи градива.

__У четвртом одељку је план и програм ове наставе и пишчево принципијелно и појединачно неслагање с данашњим наставним планом и програмом.

У петом одељку је изложена обрада наставе матерњег језика. Овај је одељак подељен на два дела: одељак А. у коме је обрада елементарне наставн матерњег језика и одељак Б, у коме је проширена настава (читање, писање, декламовање, граматика и лепо пизање).

Прво се изнаша оно, што чини тав. очигледну наставу или општу припрему, и што чини тзв. општу припрему. Код страних дидактичара разна су схватања о очигледној настави; то долази услед схвата очигледне наставе као засебног предмета у основној школи или као принцип целокупне наставе. Неки су методичари мишљења, да се очигледна настава споји са. осталим деловима елементарне наставе матерњег језика, док други захтевају очигледну наставу као засебан предмет. Па и у група оних првих има разних комбинација. Код нас се одомаћила тзв. општа припрема у место очигледне наставе

Под општом припремом подразумевају се у нас све оне претходне наставне радње, које се предузимају у 1. р. од поласка ученика у школу до преласка на буквар. То су све радње: упознавање ученика, завођење школског реда, анализа дечјег круга мисли, вежбања у посматрању, слушању и говорењу, вежбања у самосталном исказивању мисли, упознавање говорних елемената, припрема зе писање и рад у приправном разреду. Како скоро све ове радње спапају у делокруг умне наставе, то је онда општа припрема очигледна настава највишега реда, али се очигледност у нашим школама noi као принцип.

Како се изводи општа припрема писац је тако прегледно изложио, оа се сваки наставник може лако наћи у раду. Це локупно излагање проткано је доказима из експериментисања чувених педагога као и пишчевих.