Učitelj

Педагошки преглед 297

ЈЕнрика Фери. Та је школа заступала проблем: да школско

васпитање треба да буде целокупно васпитање и говорила о карактеру као антрополошком факту. Затим је васпитни проблем расматрала у односу насентименте, на осећања и економске факторе. Велика је заслуга антрополошке школе, што је учврстила експериментални метод у психологији, што је на практичном пољу била покретач студија и установа емендативне педагогике и што је обратила пажњу и на васпитање абнормалних, које је до тада било занемарено. Она је имала велике научне вредности али јој је погрешка, што је своје принципе хтела у свему да наметне философији и педагогици. Овој школи припада и чувени физиолог Анђело Мосо, генијални писац „Страха“ и „Умора“.

3. Позитивистичка педагогика имала је увек највећи број присталица па је и данас она најача у Италији. Универзитетске катедре већином су у рукама позитивиста и скоро у свима учитељским школама професори педагози припадају позитивистичком правцу. Француски позитивизам имао је заслуга, што је отпочео један нов философски пскрет. Енглески позитивизам створио је његову доктрину а италијански позитивизам усавршио је ту доктрину прокламујући, да је позитивизам један метод а не систем. Андреја Анђули и Роберто Ардиго били су први оснивачи италијанског позитивизма. Анђули га је тачно испитао а Ардиго систематисао. |

Позитивисти схватају педагогику као науку о васпитању помоћу које човек може стећи навике једне цивилизоване личности способне за живот. Они полазе од васпитног факта подразумевајући га као напор индивидуе да се изједначи са спољашном стварношћу и помоћу читаве серије тих напора, чије свесно уређење припада васпитачу, чине формацију социјалне инцивидуе. -

У позитивисте спада и читава једна група Хербартоваца, којој је на челу Луиђи Кредаро професор и уредник чувеног часописа „Та пмзја редаротса“, Паоло Векија. Никола Форнели и многи други.

4. Социјална педагогика стекла је у Игилији последњих година масу следбеника нарочито код млађих људи. Њој је ударио темељ Савевио Доминичие, таленат првога реда и плодан педагошки писац својим делом „Социјална педагогика“ а у разрађивању га је помагао Алберто Стратико својим делом истога назива.

По тој школи васпитање је један природан и универзалан

факт, који црпе своје законе из биологије и социологије. Дру-

штвено је васпитање потребно јер индивидуа живи у друштву и сарађује у њему. При васпитању треба нарочито имати на. уму економске факторе, који су стожер васпитног система. Ова школа одбацује религијско васпитање остављајући га породици