Učitelj

Какве треба да су нам читанке 669"

врло много речи чије значење не разуме.) Зато су потребна објашњења провинцијалних израза, неразумљивијих речи и тежих израза у свакој штампаној књизи, а на првом месту у читанкама. Ова су објашњења тим потребнија за ону децу у основној школи која, заволевши читанку и читање уопште, сама иду унапред, а нарочито за одрасле; јер читанка не треба да буде само школска, него и кућевна књига. Објашњења у читанкама за основне школе треба да буду што многобројнија и детаљнија, због многих дијалектичких особина нашега језика у разним крајевима нашега народа.

Будући да огромна већина ученика с четвртим разредом основне школе сасвим завршава своје школовање и ступа у грађански живот, да би се што већма заинтересовали за читање лепих и корисних књига из наше књижевности, потребно је у кратким белешкама упознавати децу с појединим знатнијим писцима у читанкама још од 111 рагреда. А да би се ученици. боље привукли да те белешке читају, разуме се под руковод“ ством наставниковим, требало би, по могућству, уносити у' читанке и слике важнијих српских, хрватских и словеначких писаца. Ове слике врше и извесну васпитну улогу (поштовање заслужних људи; угледање на њихов књижевни, просветни и научни рад и т. д.). Оне неће ученике одстрањивати од садржине бележака, него ће их, напротив, привезивати за њих.

Приликом избора градива, у погледу строгог задовољења педагошких и литерарних принципа, сваки састављач читанака уопште, а нарочито читанака за основне школе, налази на претешке, често несавладљиве тешкоће. Наша дечја литература још је у повоју. Ретко је наћи прворедне писце да се баве и правом дечјом литературом. Зато су састављачи читанака, нарочито за осн. школе, често принуђени да узимају поједине краће одломке из дела бољих писаца, а некад — у оскудици подесних дела извесне врсте — и сами да састављају чланке с извесном педагошком тенденцијом. Ово последње је, разуме се, у противноти с главном напоменом с састављању литерарних читанака. Али, ако се нађе ma je то где потребно, у овом погледу треба се ограничити на. најмању меру.

1) Р. Компејре : „Теоријска и практична педагогика“, стр. 319.