Učitelj

250 Учитељ

трансцендентални идеализам. То је учење: простор и време нису ништа објективно, ништа ван људске свести, већ су форме људске свести у којима човек опажа чулне објекте. Отуда је Кант 1770 године написао своје дело под насловом: „О форми и принципима чулнога и интелигибилнога света“. У овоме делу Кант учи, да све зло у метафизици произилази отуда, што су се простор и време сматрали за форме у којима ствари постоје по себи тј. независно од људске свести. Ми морамо међутим отклонити ту заблуду на тај начин, што ћемо разуму своме забранити, да просторно времене одредбе појава које опажамо чулима, пренесе на ствари по себи. јер услед тога мешања просторно-временх одредаба чулних појава са одредбама ствари по себи постају лажни метафизички ставови, мелез- ставови, како их Кант назива. Према томе свакој метафизици треба да предходи једнарћепотепојовја вепеганз, која ће бити пропедевтика метафизике т.ј. која ће показати којих се методских начела треба придржавати, да би се у метафизици дошло до сазнања истине, И Кантово дело од 1770 године треба да буде покушај једне такве пропедевтике, како сам Кант иврично вели у једноме писму, које је исте године упутио Ламберту.

Да завршимо! Кант је као што смо видели, дошао до свога трансценденаталног идеализма у тежњи да покаже да је метафизика могућа само ако се води рачуна о томе, да су простор и време нешто посве идеално. Доцније пак он је променио ово мишљење из основа и дошао до уверења, да је насупрот томе метафизика баш зато немогућа, што су простор и време идеални. Према томе, исто учење за које је Кант 1770 године мислио да је основ могућности метафизике, показује се доцније у очима његовим као доказ њене немогућности. Зашто2г Зато што се Кант уверио да људски дух нема способности да превазиђе субјективни простор и оно што јеу њему, те да на тај начин сазна природу последњих метафизичких принципа стварндсти.

Ова промена у Кантовом схватању долази отуда, што је стекао уверење да људски разум не може играти ону улогу у сазнању, коју му је он приписивао у Дисертацији од 1770 и раније. У Дисертацији је наиме Кант учио да постоји двострука употреба разума: формална и реална. Формална или