Učitelj

Философија 251

логичка употреба разума заједничка је свима наукама; она се састоји у томе, што разум упоређује појмове, подводи ниже под више, без обзира на то од куд су ти појмови. Али с друге стране опет разум је извор извесних појмова; он нам даје појмове о реалним стварима и њиховим узајамним односима. То је реална употреба разума. Тако Кант учи у петом параграфу своје Дисертације.") Према Дисертацији разум је извор метафивичког сазнања, Јер, „пошто у метафизици нема искуствених принципа, то се њени појмови не могу тражити у чулима, већ су апстраховани из оних захона који су усађени у душу (тиме што се обрати пажња на делање духа у задобијању искуства); у томе смислу основни појмови метафизике јесу задобијени, а не урођени >)

Ови принципи метафизичког сазвања јесу они исти појмови које доцније Кант назива категоријама. Неке од њих Кант набраја већ на овом месту Дисертације, а то су: „Могућност, егзистенција, нужност, супстанција, узрок и т. Де“

Две године после појаве Дисертгције, Кант почиње да сумња, да се разуму може придати улога реалног сазнања у метафизици, Т. ј. да се разуму може приписати „реална употреба“, која му се признаје у Дисертацији. Ту своју сумњу Кант испољава у своме славноме писму од DT: 772. KOJE | nucaO CBOME yueHHKy M npuHjaTeJjby Mapkycy Херцу. Ово писмо називамо славним по томе, што оно у ствари преставља ем“ брио целокупне будуће критичке или трансценденталне философије Кантове. Ту Кант говори о плану једног свог дела у коме ће решити онај исти проблем који је решавао у Дисертацији; то ће се дело звати: „Границе чулности и ума“); садржаће: „Крштику чистог ума““); имаће теориски и практични део. Пошто је прозрео теориски део, Кант је увидео, да му недостаје „још нешто битно“, што је „поред својих дугих метафизичких испитивања, као и други, изгубио из вида, а што у ствари чини кључ за сву тајну метафизике која је досад остала скривена сама себи“, а то је питање:

i} Immanuel Kants Schriffen zur Logik und Metaphysik (Монапдеђ), стр- 96 3) Kant, H. BH. M. CT. 100. | 5 2 J. Kant, Vermischte Schriffea und Briefmechsel Kirchmann) cTp. 403– %) н. н. м. стр. 406.