Učitelj

266 Учитељ

у коме између њих постоји потпуно исто мишљење, поступци идентитет,

Проблему васпитања младе генерације посвећене су многобројне студије и књигс, голема литература. То су питање расправљали врло многи аутори, кроз ову хисторију човечанске мисли и, наравно, да се васпитни циљ врло разнолико дефинисао. Педагогика црквених отаца налазила је циљ васпитања у „развићу човека по подобију Божјем“. У развићу божанских страна налазили су и Коменски, Песталоци и Гразер циљ васпитања. Философ Волф у постигнућу блаженства, Кант у највише могућем развићу идеје човечности. Фихте је за васпитни циљ истакао бескрајно усавршавање, а Хегел постигнуће слободе духа. Шлајермахер га гледа у првој нормалности, Хербарш у врлини или чврстини моралног карактера. Геше и ИМ. Ст. Мил. виде васпитни циљ у развићу индивидуалности, док Ж. Ж. Русо хоће потпуно развиће природних наклоности и способности.

Све ове и њима сличне дефиннције Манасеина своди на на две групе: 1) на групу идејну и 2) на групу индивидуалну. Она критикује оне, који држе да су етички принципи окамењени. Идеали се мењају „саобразно развићу, саобразно култури и цивилазацији свакога народа“. Ранији идеали служе садашњој генерацији на потсмех, а ко зна, да и наши идеали неће служити за потсмех будућим покољењима. Ако се „ЦИЉ. васпитања једино своди на идеално стање човечанства, које: још није постигнуто, онда сама неодређеност и магловитост сличнога циља рађа бесциљно блуђење са свима својим убитачним последицама“. То је и нагнало многе податке, да сувише простране циљеве замене ужим, Т. ј. „они су сужавали циљ васпитања једино на развиће неке стране човекове душе“ (Шлајермахер, Хербарт, Хелвеције), док су други порицали све „идеалне циљеве васпитања“. (Ж. Ж. Русо). Русо бранећи и приповедајући „враћање ка природи, самим тим је бранио и индивидуаливам у васпитању“. Ако васпитање истиче себи за руководећи принцип развиће индивидуализма, онда оно самим тим чини немогућим постојање општих васпитних правила, чини немогућим ексистенцију једнога општег васпитног система зато што тражи, да се у сваком детету развијају његове индивидуалне способности, његове индиви-