Učitelj
Историја педагогике 265
L.
Рускиња Марија Манасецна долази у ред најистакнутијих п најспособнијих жена у Русији, у другој половини XIX Beka као и најплоднијих радника на педагошком пољу. Отаџбина: Пирогова, Писарева, Лисинскога, Толстоја, Капћерева и читаве плејаде великих педагога, мораће са поносом помињати у хисторији руске педагошке мисли и име велике жене, великог педагошког писца Марије Манасеине.
Поред неколиких француских дела Манасеине, поред неколиких њених обичних дела на руском језику, која се баве психологијом и патологијом процеса свести, нема сумње, да дело „Основи васпштања од првих година живота па до свршетка универзитетског образовања“) представља и најбоље и најкрупније њено педагошко дело, а за такво га је, нема сумње, и она држала. То је дело најзначајније по циљ овота прилошчића и ми ћемо се на њега једино и ослањати.
„Основи васпитања“ претставља не само велики рад по обиму и вредности, него и велики рад по времену, великој студији, која је на њега утрошена и по многобројној прво-
класној иностраној литератури, која је за његову израду искоришћена. То је дело, нема сумње, рађено и са великим амбицијама, иако, делимично, сада има у себи материала, који је застарео. На сваки начин, хотећи да буде достојан такмац големога и врло познатог рада у руској педагошкој литератури Ушинскове „Педагошке антропологије“, Манасеина је писала ово дело за све оне, који мисле, да се дубље посвети студији педагошких проблема, за оне који желе добити пространије философско-педагошке концепције. Ако се пак, то њено дело цени са систематске тачке гледишта, оно је систематично стим додатком, што је Манасеина у њега унела и хисторију университетског живота и о университетским задацима у будућности и, што можда није оправдано — „ембриолошко васпитање“.
Приступајући своме тешком послу Манасеина je, Kao H сви педагози теоретичари, хтела да да кратку мотивацију васпштнога циља, а то и јесте најважније питање наше теме, у коме се Манасеина и Трстењак налазе на истој платформи
у „Основе воспитани сљ перввгхљ дбтђ жизни и до полнаго окончан образовани“. Спб. 1894 и даље.