Učitelj

278 у ти те љ

Ако ја седећи за столом, видим одједном себе у положају димничара, како идем сав нагарављен улицом са свима оним алаткама за чишћење димњака, или ако себе видим како седавим у некој реци, — то би по тедрији г. 3]. било само као „израз осећања!... Г. 3]. у овакву фантазирању налази корен» у осећањима, а ово се у наведеним примерима заиста не видиАко осећања утичу по каткад и врло често на рад фантазије, то никако не може и не сме да значи да су она „корен фантазије“, као што он мисли и као једино тачну. Вара се г. ai. a не Грос, те је његова ламентација излишна кад каже на стр: 140: „Занимљиво је да Грос, слављен као најбољи савремењ. психолог детињства, као оснивач савремене психологије детињства јер смо, благодарећи њему, схватили смисао детињства: и његов централни факт (игру) — да тај Грос није дошао до> јаснога разумевања особина дечје уобразиље“... Кажем вар» се г. 3ј. да Грос нема јасно схватање суштине фантазије, напротив Грос сасвим тачно у складу с чињеницама, резулта: тима Психологије и Логике тачно је до краја разумео суштину Пеихологпје Игара код животиња и деце због чега је науку задужио за вечита времена. И Штерн, и Мојман, и Ебингхаус;, и От, и Грос, и тд. сасвим правилно мисле о суштини фантазије и г. Зјењковски нема потребе да их жали (исп. стр, 140 — 143). „Правилни кључ за схватање дечје фантазије“ (да се послужим терминологијом г. 3ј) није дакле у — осећањима; као што мисли Tr. 3ј. Фантазија се мора увек схватити каоинтелектуална функција, наиме као комбиновање нове целинеиз познатих елемената: фантазија је само оно склапање нове целине, а њен резултат јесте слика фантазије. Увек морамо разликовати сам рад комбиновања, склапања нове целине, OJ. саме слике, коју добијамо радом тога комбиновања.

Ни Грос, ни остали модерни психолози не греше кад; узимају за полазну тачку фантазије једну представу која има „детерминирајућу тенденцу“: помоћу такве представе, која не мора имати емоционалну фарбу, долази спонтано или хоти– мично комбиновање целине из већ познатих елемената.

Такође морам да побијем погрешно схватање суштине: фантазије кад се она хоће да идентифицира с памћењем. (неп. стр. 21.). Памћење је само услов ва фантазију, јер без налазног материјала (т.ј. старих представа) не би се могла