Učitelj

Књижевни преглед 291

"човек удаљује од чињеница и биолошког схватања и стоји на терену литерарном, песвичком, јер само белетрист може рећи „овако: „Морална су осећања као неки прозори, кроз које нам улази у душу морално искуство, непосредно сазнање злог и "доброг; али светлост која иде кроз тај прозор није довољна да реши сва питања која налазимо у моралном сазнању“ #4107. стр) У целом овом питању не зна човек шта пре критиковати!... Пре свега: зар осећања уопште могу да схватају! „Зар су она интелектуални моменти човечје душе»! Потпуно „схватање и објашњавање романски....

Г. 3]. говори на стр. 116, о елпетичкој универзалности "код мале деце, која се губи сазревањем: дете воли све уметности, «све што је лепо, а одрасли поједине делове уметности (неко своли само музику а нема интереса за сликарство и обрнуто, “итд.). По њему деца не уживају самоу посматрању, него имају вољу да и сама стварају лепо. „Оставите, вели T. Oj, «само на столу оловке, бојице, хартију, и ако има деце у кући, видећете неодољиву дечју жељу да стварају“. (116. стр.). Овај пример г. 3ј. ни мало не убеђује у тачност његова мишљења. "То што децу гони да се сувише рано машају у све области "уметности, није по средини уметнички, естетички нагон, него — игра и ништа друго, и зато г. 3ј. греши кад мисли да је у праву да исправља тачно гледиште Штерново (Рзусћ. д. 1. Фипаћећ, стр. 309.), који тврди — и ово је сасвим тачно да у току првога детињства нема код деце правога естетичког уживања: оно што привлачи децу „није форма, него садржај“. ТУ осталом и истраживања Бинеа слажу се с овим схватањем: -он налази да дете тек у 6 години почиње разликовање лепих "од ружних слика.

Религиозно осећање јесте осећање страха и зависности „човека од неке више, непознате силе, којој ми не можемо ништа, а која нама пак може увек нашкодити. Религија је, дакле, појава прилагођавања човекове душе на извесне зле последице које наше мишљење предвиђа и једновремено одбрана год ових несрећних последица по наше биће са средствима. које њој стоје на расположењу. Према овоме страж и невоља „су матере човекове религије, то су управо корени религије, и без њих би религија изумрла. Ово укратко изнето гледиште гразвио је оштроумни Ебртрћанз у свом - „Абм55-у, и против

5%