Učitelj

292 sE NAM ME eb,

његова тачнога схватања немогућно је борити се научним разлозима, једино преостаје да се обеснажи песничким фразама, којима се тако често служи аутор „Пеихологије детета“ г. Зјењковски, који назива Ебингхаусово гледиште „површним. и грубим становиштем“ (исп. 134), Г. 3] изражава се баш. као прави теолог: „С моје тачке гледишта, основно религиозно, осећање се састоји у непосредном осећању Бога, у живом: осећању Његове близине, у неком сусрету душе и Бога“ (133. стр.). Али г. Зј. не каже какав сусрет и због чега тај сусрета — Такво непотпуно изражавање, које вероватно веома. лепо приличи у Лепој Књижевности, али не приличи — вауци, где су фразе непотребне. Можда г-ну 3ј. изгледа да је рели. гија на такав начин профанисана, пошто назива Ебингхаусово. гледиште „грубим“, али се научног истраживања ни мало нетиче што ће тиме фине религиозне душе бити тешко погођене, онако исто као што се геолога и биолога ни мало нетиче што њихова учења директно долазе у карамбол с Мојсијевим учењем о општем генезису...

На стр, 135—138, г. 3). у многоме ламентира за религијским осећањима. (во припада Педагогици а не чистој; Психологији. Г. 3ј. много полаже на религијско осећање, Могла би му се поставити ова прозаична питања: да ли су сувишерелигиозни људи корисни чланови друштва Да ли би култура. ишла напред ако би смо се ми претворили у — религиозна. бића2 Да ли дуге браде и велике камилавке крећу живот“ напред, или га баш напротив заустављају —

Врло често, готово сваки час г. 3ј. изражава се лично: „Моје је мишљење“, или још чешће: „С моје тачке гледишта“, Такав манир ни мало не подиже углед овој младој природној науци, Психологији, то још може лепо да звони у Философији;. али у експерименталној науци не звучи ни мало убедљиво и: уједно показује да та наука није ништа направила напредак кад се још увек може решавати према личним схватањима, управо показује једну праву анархију. Лајик добија утисак да. је то конгломерат разних персоналних схватања... А то несме да буде, у толико пре што је и званично од априла 1912, год. на Конгресу за Експерим. Психологију у Берлину ПШ:ихологија призната за природну науку... Она. се. више не може» сматрати као филосефска дисциплина.