Učitelj

Књижевни преглед 293

У савременој Психологији може се узети као свршен факт, да је опажање комплекс осећаја и представа, старо „схватање да је опажање „комплекс само осећаја“ одавно к отишло у — Историју Психологије. Међутим г. 3ј. прави гравлику опажања од представе, као да опажање може постозјати без представе. Да овде доказујем шта је опажање, далеко би ме одвело. Уосталом те су ствари за стручњаке потпуно дасне и мене зачуђава та терминологија г. 3].

Навођење факта из анкете Ј. Непи г. 3]. није ни речи пропратио о могућности да деца имају успомене из прве, „друге и треће године старости, па чак је навео и један свој пример према причању некога проф. А., по којем излази да "се у 10. год. старости сећа за догађај из прве године, наиме да че кревет стојао поред пећи (исп. 161. стр). Ове Анријеве ре"вултате треба примити са скепсом, потребно је још проверити новнм и новим анкетама, јер деца несвесно могу као одрасла а буду сугерирана повременим саопштавањима старијих; :ватим је спонтани рад фантазије увек ту да дода... Ова сумња подупире се и чињеницом да дете на пример у другој години "заборавља личности које је видело раније од два месеца. Ово тотврђују и моје опсервације над својом и туђом децом.

'На стр. 163, г. 3]. сувише смело тврди да су сеоска деца «са много тачнијих представа од градске деце, премда и сам тризнаје да су градска деца много јача по квантитету пред“ „става, Ако сеоска — примећујем — знају више из агрономије, али зато градска деца знају много више из компликованог варошког живота који није једнолик као монотони сеоски живот. Није такође место да то овде расправљам, и оно није тако значајно за проблем душе, оно је више за Педагогику.

Штерн ни најмање не греши кад сматра да је дедукција од деце ретка, и ово је и обичном посматрачу очигледно «само ако је иоле посматрао живот своје деце, Али г. 3]., вели, не може да се сложи с таквом мишљу Штерновом, већ сматра а су дедукције код деце исто тако честе као и индукције. Док Штгерн примерима утврђује своје гледиште, Т. др. чини без икаквих чињеница (пспор. стр. 175). Не поступа само овде тако без доказивања неке мисли, већ он ово чини и кад говори уопште о резултатима савремене Психологије. Он нпр. на стр. 485. говори више новинарски о целокупном раду модерне