Učitelj

402 Учитељ 5

других. Ученици су се морали мање мучити, често, ако не и «сасвим, бескорисним пословима.

И ако дакле наша гимназија ни данас није гимназија у у оном смислу у коме је то она на Западу, а што се лако види кад се упореди њен наставни план с планом туђих, на пр. немачких гимназија, ипак је она с успехом одговарала својој дужности, у колико се то може да суди по резултатима, које је давала и које данас даје. Сам тај факат доказ је да класична гимвазија, дакле гимназија у правом смислу, није једина најбоља припремна школа за академско образовање и да није оправдано што се она тако дуго опирала да задржи само за себе право спремања ученика за универзитетске студије,

Наша гимназија, и ако хоће да се поводи за Западом, ипак је донекле либералнија, јер и реалка од свог постанка има право да њени ученици иду у универзитет, и ако још не у све факултете, већ само у неке. Гимназија хуманистичка по закону од 1898, г. била је у нас само једна, па је и она затворена, јер није било довољно ђака, и тако поред реалке имамо данас само реалне гимназије у Србији, које имају латинскога мање него реалке у Немачкој. Али ипак оне нису ни средње школе у оном смислу како ми средње школе замишљамо, већ гимназије, српске гимназије, које имају да васпитавају оне који теже ући у трећи, највиши друштвени ред радника. И баш зато оправдано је поставити питање: има ли и каквог смисла што се у нас непрестано жели да буде све више гимназија и то само гимназија, па смо их почели већ отварати и по варошицама, које су заостале и иза многих обичних села! Може ли се рећи да је васпитање наше омладине на правом путу кад све без разлике трчи у гимназију2 На што ће да уче латински језик и они који се не мисле посветити академским студијама, а којих у осталом може да буде с успехом и без латинског језикаг — Ми доиста не налазимо довољно оправдања што се и најмање паланке јагме да добију бар нижу гимназију, осим ако не само за то што сад немају ни потпуннх основних ни средњих школа у правом смислу. Још је чудније што су сад, од измена у закону о средњим школама од 1912. г. широм отворена врата гимназијска и женскињу! Нигде у свету није ово као у нас! Можда понеко