Učitelj

428 У пољ теетљ

вршини мора. Или слушаћемо једну драму, са свима личностима и деловима својим, или трагедију сопственог живота.

Отуда често песници говоре о музичким визијама, које имају при слушању музике и често пишу о тим визијама.

Цела поезија почива на илузији, Ми добијамо преко речи представе, а затим ове представе стварају извесно осећање. Ту је илузија сама представа, међутим осећање је принципиелно исто као и код стварног посматрања предмета, Ми код поезије немамо као код сликовних уметности један конкретан предмет, већ речи које су ипак апстракције. Зато су неки поделили уметности на конкретне и апстрактне, Али та подела је само по материјалним средствима, иначе је свудау основи главно наше осећање. (В. о овоме моју студију: „Реч, тон и боја у глуми“. „Глума“. Београд 1922), Дакле осећање је уметнички битни услов. „Осећање је све“ казао је Гете не без разлога, и шта више Гете је мислио не само на уметност, већ и на цео живот, јер увек се полази од субјекта, бев субјекта неби постојао спољни свет. Наше очи су створиле и звездано небо, сјајно сунце, наше срце, љубав, а наша свест сазнање о свету. Какав је свет по себи, то се нас не тиче, јер ми имамо већ један свет у свести, свет као појаву, и тај свет је важан за нас, јер ми по њему одређујемо односе и расуђујемо у опште о спољњем свету. Из тога се не може никако изићи. Субјекат претпоставља све, и без њега не постоји спољни свет. И док наивни реалисти тврде како су примарни и секундарни квалитети исто, дотле метафизичари с правом то не признају, већ свет као појаву називају приМарним квалитетима, а свет по себи секундарним квалитетима. У ово метафизичко расправљање се не можемо упуштати; толико је сигурно да се свет по себи не може без субјекта претпоставити. Међутим, да се наш субјекат модификује на неки начин, и о томе не може бити сумње, Као непосредан доказ зато је, што наш субјекат исте физичке утиске на наша чула не прима подједнако увек, у свима временима живота. Чула нас дакле на неки начин варају — она нам не пред-_ стављају тачно спољни свет, већ модификовано.

Но кад је у питању Уметност уопште, а специјално наш проблем, нама је најважније наше осећање, а спољни свет нас се само у толико тиче, у колико ствара та осећања, Ми