Učitelj

444 Учитељ

између психолошке теорије и педагошке праксе. Срећом њихов број у научним редовима представља данас quantitć negligeable.

Разуме се, да г. Вујић и на ово има спреман одговор. Ни Џемс ни ја, рећиће нам он, нигде не тврдимо да је психологија непотребна учитељима. Ми само хоћемо да кажемо да су у ствари „једино основни појмови психологије од вредности за учитеље“, „да количина знања из те науке не мора бити велика“, да је „тежак терет“ наваљен на учитељска плећа тражењем да проучавају децу. Све што је једном учитељу из психологије потребно, вели Џемс, „да се исписати на једној шаци“. Заиста чудновата ствар. Прво признати потребу познавања једне науке, па после мерити на драм шта се из ње мора знати. Појмљиво је, да се од учитеља не може тражити да буде психолошки верзиран до детаља, али не зато што би то било непотребно па чак и штетно, већ само и једино зато, што је то психофизички немогуће. Желети је међутим да учитељи добију што темељније знање из психологије у вези са практичним психолошким вежбама у школи са децом. У колико учитељски кандидати буду изнели више солидног.знања из психологије, у толико ће у васпитном послу, под претпоставком да имају у себи ону интимну способност за разумевање дечије психе, имати више успеха. Однос васпитања према педагошкој и дечијој психологији је исти као и сваке друге вештине према науци која чини њену теоретску подлогу. И практична хирургија је несумњиво вештина, па се зато ипак нико не плаши да ће се млади медицинари преоптеретити без потребе учењем анатомије и физиологије. Додуше само познавање ових наука није довољна гарантија да ће они бити добри хирурзи, али се без њих они не могу ни маћи а да не доведу живот пациента у опасност. Сличан је однос и између васпитања и психологије, Ко хоће да негује и лечи тело, мора га најпре добро познавати; ко хоће да негује и лечи душу, мора је такође познавати, Ништа не мења чињеница, да је психологија наука у стварању и да је још врло далеко од егзактности. Ко се у сложену област душевног живота упусти без ње, лутаће зацело много више но са њом. |

У своме слепом повођењу ва Џемсом г. Вујић иде одвећ далеко. Он у свакој реченици овога „Ппродубљеног“ психолога