Učitelj

610 Учитељ

тињице и ларве, па и комарце и друге инсекте, на исти брз. начин, као и американска муволовка.

Тако месождерих биљака познато је до данас Ра свету око 500 врста, и све оне врше покрете, на налраниј додира,. исто онако брво као и животиње.

Па је ли онда оправдано рећи, да су биљке авио и a

Не мање су занимљиве у овом погледу и неке биљке на високим планинама (Алпима и друде); које су прави виртуози у брзом кретању својих цветних делова. Оне своје цветове скоро у тренутку затварају, чим наиђе какав облачак: испред сунца, а тако их исто брзо и отварају, чим сунце опет“ гране. Тако то иде цео боговетни дан.

(, па како су сви ови биљни покрети и бржи, и спрет: нији, и целисходнији, од покрета једнога пужа голаћа, једне: глисте, или једне тупаве речне шкољке! А већи да не гововимо о живошињама као што су полипи, медузе, корали и сунђери, који су још и прирасли за морско дно као год т и биљке за земљу.

Па је ли онда оправдано говорити да су биљке неосетљиве и непокретљиве 2

Али, не морамо ми ићи чак на сиње море, или у далеку Америку, или на Троглав, Копаоник или Перистер, те да се уверимо о способности биљака да осећају спољашња надражења и да на њих одговарају покретима. Имамо ми: за то безброј примера и у нашем врту.

Ево нам жбуна оцешке или берберице (Вегђел5 ушвап5): Узберимо овај гроздасти, златни, цвет. Ево једне танке чиоде, Погледајте сад како су на овом добро отвореном цветићу # прашници отворени и одупрли леђима о жуте круничне ли– стиће. Пазите сад шта ће се збити кад један прашни кончић само мало додирнем чиодом изнутра... Хоооп!... Видите ли како се сам брзо савио ка тучку и приљубио се уза жиг“ прашницом2.. Ево, да и други надражим чиодом'.. Ева, трећи !.. Видите ли И зар то нису покрети налик на животињске2 Зар је много друкче од овога кад пуж увуче испружени „рог“, чим га додирнемо сламком> — Ова биљка по– креће своје прашнике овако ради целисходнијег оплођавања.. Кад се неки инсектић увуче у цветак берберичин тражећи меда, он надражи прашнике ногама, или чак ж својим дла-