Učitelj

268 Учитељ

Осми тип је шип уравношеженог учитеља. Он се подједнако интересује за све предмете које предаје и све врсте социјалне активности.

Деветом типу припадају учитељи филистри, без икаквих духовних потреба, утонули у чулни субјективизам. Код њега постоји немарност према школским предметима и деци; своје слободно време провољи у задовољавању ниских нагона; често је интелектуално и етички нижи од своје околине.

Ваља напоменути да су могући и комбинативни типови, и да се оштра разликовања између њих не могу увек дати.

Наша психолошка испитивања учитеља су тек почела. У овом раду ћемо се задржати поглавито на деветом типу учитеља, који смо највише проучавали јер је један од бројно јачих и јер улажење у његову душевну структуру омогућује и олакшава студију фактора психичког развића учитеља уопште.

Када једна учитељска школа представља само друштво у коме ученици примају знања од наставника, да би на крају положили испит зрелости и добили службу, онда стварни живот лако угуши код њих тежњу за самоваспитањем. Наша · просвета пати много због тога што су послератне генерације учитеља брзо свршиле школу, што су биле лишене њених дугих и интенсивних утицања. Отуда је на практичном учитељском испиту последњих година било много кандидата чије је незнање невероватно, и код којих су се после школе утврдиле особине које су онемогућиле развој њихових стваралачких снага.

Наставни програм за учитељске школе је претрпан; не може се с успехом прећи за четири године. Њиме је занемарен _ развитак самосталности код ученика. Има ли један матурант _ довољно слободног времена за лични рад кад мора провести недељно -6 часова у школи» Праву васпитну заједницу чини само она школа која даје маха развићу индивидуалне активности код ђака. Што толики ученици учитељске школе, као и гимназије, излазе без снаге самоизгргђивања, без смисла за "организаци у заједничког рада намењеног општим интересима, долази отуда што се нису могли ослободити тешке механике ашколског живота, што нису осетили васпитну динамику која