Učitelj

318 Учитељ

Просвете кратким говором изнев шта га је руководило да "образује једну овакву комисију. Нагласио је да су три главна питања о којима треба донети решење. То су питање коорди"нација, под чијом управом треба да су школе, какве компезације треба дати онде где се укидају гимназије и израђивање програма за народно просвећивање. На крају је г. Министар "_долао да задатак комисије није само у овоме, да се не огравичава само на ове три тачке, већ да је комисија овлашћена да у тај програм унесе и сва остала питања за која нађе да их треба унети. Ова је седница прва и на њој се треба дотоворити о начину рада и питањима које треба расправљати.

За овим је говорио г. Јеремија Живановић, који вели да је питање веома опсежно и да за исто треба доста времена зи студија. Он упозорује на своју расправу о овом питању, жоју је читао на проф. скупштини у Скопљу, а која је штампана у „Гласнику Проф. Друштва“, књ. 5. за 1925. г. Он чини замерке садашњем систему школовања, нарочито истиче мноштво "женских у односу према мушкима.

Г. Др. Миливоје Јовановић вели да се овако на пречац не може улазити у решавање мана нашег просветног меха"низма. Просветна организација треба да задовољи све потребе нашега народа. Не може земља спремати само чиновнике. Мора «се наћи и друга мера колико школа треба да одговори по-требама народног просвећивања. С тога је потребно имати о «свему податаке, па онда отпочети рад. Школе треба да функционишу једном циљу — државном, а то се може постићи ако оне све буду под једном управом, да су у једној руци! „Јер се не може допустити да међу њима нема континуитета, да буде много мајки. Говори о професионалним школама ио „дирекцији за исте. -

Г. Коренић, делегат Мин. Трговине, излаже питање о професионалним школама у другим земљама, није против тога „да све школе пређу под Мин. Просвете, али тражи, да у том одељку седе само стручни људи, јер се не може допустити да ту раде људи који немају стручности. Предлаже и савет «састављен од људи из праксе.

За овим су говорили г. г. Матићевић, Стева Марковић, Владика Зеремски, Л. Сушник, Кангрга и представник Главног чОдбора Учитељског Удружења који је нарочито подвукао